Insajder debata: Kome je škola "zadnja rupa na svirali“? (VIDEO)
"Deset posto učenika na PISA testiranju je reklo da nije doručkovalo tog dana - jer nisu imali novca za to. I tu smo (Srbija) pri samom vrhu one liste zemalja učesnika. Manje je zemalja gde je više nego kod nas učenika koji tog dana nisu doručkovali. Ako nam treba međunarodna studija da bismo mi postali svesni jednog takvog problema kao što je taj da deca nemaju doručak, onda smo u još većem problemu“, izjavio je u Insajder debati nekadašnji ministar prosvete, sada profesor FEFA, dr Srđan Verbić.
Analizirajući podatke poslednjeg PISA testiranja koje pokazalo, između ostalog, i da je skoro 95 procenata učenika srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, Verbić je napomenuo da je od toga važnije pitanje odnos dece prema školi.
"Zašto mi imamo decu koja prema školi imaju takav odnos da ih nije briga ni kako će da urade test, ni kako će to što loše urade da se odrazi na celokupan ugled zemlje koju u tom testiranju predstavljaju“, kaže prof. dr Srđan Verbić.
"Kada znaju da se to ni ne ocenjuje, nego samo morate tu da odsedite dva sata, oni naravno urade tako kako se i očekuje – nikako. Ni ne odgovore na većinu pitanja. Tako da je tu veće pitanje zašto mi imamo taj odnos prema školi da je sve nebitno. Ima nezainteresovanih za školu i u drugim zemljama, ali kad im kažu – e, vi ste sada na neki način reprezentacija svoje zemlje, oni se potrude i stvarno nešto urade. Kod naših to ne radi. I onda je glavno pitanje – ne loš rezultat nego zašto imaju takav odnos prema školi i prema obrazovanju. Taj procenat kaže – baš me briga za ovaj test. Dakle, ti procenti ne govore o tome šta ne znaju, nego kakav im je odnos prema školi“, kaže Verbić.
Šest puta gutamo knedlu zbog rezultata i nije nam dobro, kaže prof. dr Dragica Pavlović Babić, dosadašnja koordinatorka PISA testiranja.
"Ako sve znamo o obrazovanju – onda nam test ni ne treba, ali ako smo ga primenili, onda treba da znamo zašto ga primenjujemo i kako ćemo da koristimo to što smo dobili. Neophodna je depolitizacija sistema koja mora da zahvati i sistem obrazovanja - da obrazovanje postane bitno i relevantno, bez obzira na stranačku pripadnost (direktora, premijera i ministara) i da to bude naša najvažnija nacionalna strategija“, kaže prof. dr Dragica Pavlović Babić.
Dr psihologije Željka Buturović, sa Instituta društvenih nauka, smatra da PISA testovi ne mere ono čemu, kako kaže, naš školski sistem služi.
"Naš cilj nije da napravimo funkcionalno pismene. Treba videti koja znanja meri tu PISA – i šta mi uopšte želimo od našeg školskog sistema. Hoćemo li intelektualce, obrazovane stručnjake, mostove koji neće padati, lekare koji se neće baviti homeopatijom i horoskopima nego će boiti stručnjaci ili želimo više praktičnih veština – da znaju da popune formular u banci“, kaže dr Buturović i dodaje da PISA može da bude korisna ako se njeni podaci pažljivo analiziraju.
Predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić navela je i podatak direktora škola da je 2019. u školama bio manjak 2.500 nastavnika, te da će taj manjak adekvatnog nastavnog kadra biti 7.000 do 2026. godine.
"Svako deseto dete je reklo da je imalo nestručnog nastavnika matematike. Mi nemamo nastavni kadar koji će tu matematiku ili na primer književnost da predaje u školama. Niko neće da radi za zaradu koja trenutno niža od republičkog proseka. Svako peto dete gubi časove jer direktori nisu našli zamene ili zaposlene. Mi nemamo kadrove. Neće mladi ljudi da upisuju nastavničke smerove da bi predavali u školama“, objasnila je Valentina Ilić.
Prvo moramo da priznamo da taj problem postoji i da se o njemu onda razgovara, kaže Srđan Verbić i navodi da naš veliki problem predstavlja i "neiskrenost predstavnika naše zemlje u tim testiranjima koji navode da su nam škole odlično opremljene i da nemamo problem manjka nastavnog kadra“.
Izvor: Insajder