Insajder debata: Šesti oktobar kojeg nije bilo (VIDEO)

Da li smo i kada imali uspon demokratije, a da li i kada njen pad? Koliko su duboki koreni onoga što nas godinama vuče unazad? Hoćemo li, kada i kako izgraditi demokratsko društvo?

Između Kostuničinog 'neće biti revanšizma' i visokih očekivanja građana, sa druge strane, stale su godine propuštenih prilika, za koje se odgovorsnot delimično plaćala na izborima, a delimično većinu, činilo se, nije bilo briga. 

Kada se govori o neuspesima petog oktobra, jedno od  najčešćih pojašnjenja traži se u činjenici da nije bilo šestog oktobra. 

Vesna Mališić: Šestog oktobra nije bilo zbog karaktera petog oktobra

Vesna Mališić, pomoćnica glavnog i odgovornog urednika NIN-a, rekla je da verovatno šestog oktobra nije bilo zbog karaktera petog oktobra i zbog svega što je prethodilo petom oktobru. 

„Mislim da su petog oktobra u rušenju Miloševićevog režima učestvovali ljudi sa potpuno različitim idejama o tome zašto to treba da rade. Tog dana, ta masa ljudi koja je izašla na ulice, vi ste mogli da vidite da je tu bila masa ljudi razočarana time što je Milošević izgubio ratove, pa je to razlog zašto su oni bili protiv njega, bili su oni koji su želeli neku Evropu, neku promenu, bili su neki ljudi koji su hteli promenu, ali na neki svoj način", rekla je Mališić.

Ona je istakla da se sve to reflektovalo kroz „18 partija koje su se posle zajedno našle u Vladi Republike Srbije". 

Mališić je poručila da su različite koncepcije ljudi organizovale peti oktobar.

„Razlike su bile tolike da su one saplitale šesti oktobar, to je bila neka konstrukciona greška ugrađena u peti oktobar, u tu promenu, koja je dovela do toga, da sve što se dešavala posle toga, bude jedan period kada su se sukobi između vlasti i društva koje je Milošević stvorio nekako preselili u samu vlast i to je zapetljalo celu stvar i učinilo šesti oktobar gotovo nemogućim", objasnila je sagovornica.

To su bile toliko različite koncepcije koje su morale da dovedu do sukoba, dodala je Mališić.

Vladisavljević: Peti oktobar je početak dramatičnih, radikalnih promena

Profesor fakulteta Političkih nauka dr Nebojša Vladisavljević rekao je da peti oktobar, odnosno ti događaji predstavljaju izuzetak u novijoj istoriji Srbije.

„Ne samo kraj, odnosno kulminaciju otpora autoritarnom režimu tokom devedesetih, i kraj demokratskog, ličnog režima koji nas je zavadio sa okruženjem i stvorio katastrofalnu ekomsku situaciju, već i početak dramatičnih, radikalnih promena", rekao je on.

Ako pogledamo uporedno iskustvo demokratizacije, kada god je pokušana radikalna transformacija posle preuzimanja vlasti, objašnjava Vladisavljević, obično nije dolazilo do uspostavljanja demokratije, čim su održavani izbori, slobodni i pošteni, tada je dolazilo do demokratije. 

„Stranke petooktobarskog bloka su funkcionisale u jednom kontekstu koji je karakterisalo autoritarno nasleđe iz 90-ih, sa konfliktima u celom regionu, nasleđe ličnog režima, urušenih ustanova, ekonomske krize, međunarodne izolacije, tako da su se oni borili skoro čitavu deceniju pokušavajući da neki od tih problema reše, u meri u kojoj je to zavisilo od vlasti, a onda imamo postepeni pad demokratije", objašnjava on.

Sagovornik dodaje da su ljudi mnogo očekivali od petog oktobra, ne samo promenu vlasti već i znatan porast životnih standarda.

„Vi ste imali jedan lični režim, potpuno urušenih političkih ustanova, koji je imao različite izvore moći. DOS je pomogao da se dođe do velike promene uz masovno učešće građana.Tačno je da postoji velika podrška u DOSU, to jeste jedan jak, demokratski blok, nasuprot stranaka starog režima, međutim, pazite, oni tek preuzimaju ključne poluge vlasti, Oni su učinili ono što su mogli u tom trenutku", navodi sagovornik.

Korać: Imamo kriminalizaciju petog oktobra

Jedan od lidera DOS-a, prof. dr Žarko Korać kaže da „mi imamo jednu kriminalizaciju petog oktobra i narativ da ništa nije urađeno".

Taj narativ, kako kaže, "ide na ruku ovima koji su sada na vlasti, koji su bili sa druge strane".

„Da je peti oktobar kriminalizovan, ja gledam ljude, koje sam ja poznao, oni pričaju takve laži, besmislice. Da ga je organizovala CIA, Amerikanci, to je narativ ovih stranaka na vlasti“, dodaje on.

„Srbija je danas više antizapadna nego što je bila pod Miloševićem, Srbija je danas više proruska, jer se Miloševic malo bojao Rusa, nego što je bila za vreme vreme Miloševica. Mi danas imamo jednu vlast koja je evolucija onoga što smo imali krajem 80-ih - početkom 90-ih. Mi i dalje govorimo da su granice Crne Gore, mi ne reagujemo kad Dodik kaže da će to biti država pripojena Srbiji, mi i dalje ne reagujemo kada grupa nacionalista intelektualaca kaže da treba pripojiti Kosovo Srbiji“, rekao je Korać.

To je, kako kaže, ključ svega što se dešava, „taj program nije poražen, ja mislim da je on katastrofalan za Srbiju".

Srbija neće da se pomiri sa porazom te politike, dodaje sagovornik.

Izvor: Insajder