Insajder Debata: Šta rade Etički odbor i Sud časti Lekarske komore? (VIDEO)

"Tri bebe preminule su prošle godine u decembru, jedna je preminula u januaru. Jedna beba je na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine preminula u leto prošle godine. Naši podaci govore da su neka deca koja su najteže obolela bila koinficirana i nekim drugim virusom – dete u Novom Sadu kovidom, a u Beogradu jedno dete kovidom, drugo rinovirusom. Sva preminula deca su bila u uzrastu do 3 meseca, kada nisu ni dospela da se vakcinišu po kalendaru vakcinacije“, izjavila je dr Turkulov. 

Ona je navela da je, od leta prošle godine na Institutu za majku i dete hospitalizovano 65 dece, a 59 u Novom Sadu, te da je problem što među tom decom ima i nevakcinisane dece starije od 3 meseca.

"Hospitalizovana deca imaju najteže kliničke oblike, imaju upale pluća i iziskuju kiseoničke terapije ili mehaničke ventilacije gde su smešteni u jedinicama intenzivne nege“, navela je uz upozorenje da je broj obolelih mnogo viši od onog koji daje Batut, jer je veliki broj onih koji kašlju, ali ne idu lekaru ili se ne testiraju.

"Nema mesta panici, broj hospitalizovanih nije veliki, ali ono što je uočeno je da se mora raditi na poštovanju epidemioloških mera, nošenju maski i porastu obuhvata vakcinacijom“, navela je dr Turkulov koja je i infektolog Kliničkog centra Vojvodine uz savet da odrasli izbegavaju kontakte sa bebama mlađim od 3 meseca jer nisu ni mogle biti vakcinisane.

Predstavnica Ministarstva ponovila je apel za većim odzivom na vakcinaciju i time otvorila i pitanje za Debatu – koja je odgovornost lekara koji javno govore o štetnosti vakcina ili svesno građane dovode u zabludu neistinitim tvrdnjama?

Prof. dr Đorđe Alempijević kategoričan je u tvrdnji da se takav postupak ne može tretirati kao "nesavesno lečenje“ osim ukoliko nije reč o argumentaciji lekara u razgovoru sa pacijentom u ordinaciji.

"Kada neko sebi daje za pravo da sve to govori putem medija onda je to tema za Etički odbor Lekarske komore. Njegov zadatak nije sankcija već ukazivanje na lekare čiji se rad kosi sa kodeksom etike, i može da pokrene postupak pred sudom časti, ali po zakonu koji je Skupština donela on zastareva posle 2 godine“, objasnio je dr Alempijević.

Nekadašnja direktorka Lekarske komore Srbije prim. dr Vesna Jovanović smatra da su i Sud časti i Etički odbor "troma tela“ koja "nikad ne dođu do kraja sa prijavama koje se dobijaju“.

Lekarske greške se utvrđuju u medijima, a ne u lekarskoj komori ili sudu – upozoravaju učesnici Debate.

Advokatica Marina Mijatović koja se bavi procesima za lekarske greške kao najakutniji problem na koji nadležni ne reaguju vidi akušersko nasilje.

"Dve godine žene prijavljuju da se nešto dešava, da ima akušerskog nasilja – da li je to vikanje, vređanje ili dolazi do fatalnih ishoda i Ministarstvo i Lekarska komora su dobili informaciju šta je to što žene smatraju nasiljem u okviru zdravstvene ustanove – nisu ništa uradili. Ništa se ne preduzima kada se uoči da postoji sistemski problem. Ako se zna da postoji akušersko nasilje – zašto se ne preduzimaju mere? Ako znamo da opada vakcinacija dece – zašto se nešto ne preduzima?“, pitala je ona.

"Ako postoji lekarska greška, onaj ko je kriv mora da bude sankcionisan, ali ne smemo da otvaramo put sumnjama u 59.000 porodjaja koji su uspešno završeni“, upozorila je državna sekretarka Ministarstva zdravlja odgovarajući na pitanje advokatice.

Iskustvo u procesima utvrđivanja lekarskih grešaka u građanskim parnicama podelio je i zagrebački advokat Josip Mađarić uz ocenu da je prostoru bivše Jugoslavije potrebna promena funkcionisanja zdravstvenog sistema po uzoru na zapadne zemlje i njihov način rešavanja problema lekarskih grešaka. 

"Trenutno zdravstveni sistem funkcioniše tako da bolnice čiji su lekari u parnici imaju pravne timove čiji je glavni zadatak kako i što više odužiti postupak i sprečiti plaćanje“, objasnio je Mađarić.

Učesnici Debate saglasni su u stavu da je neophodna promena i načina komunikacije lekara sa pacijentima jer im nedostaje veština komunikacije.

"Tokom 6 godina na Medicinskom fakultetu budući lekari ne uče veštinu komunikacije s pacijentima, kako da se izbegne sukob, kako se razgovara sa problematičnim pacijentima, to su stvari koje moraju da se uče“, sugerisao je profesor sudske medicine dr Alempijević.

Izvor: Insajder