Insajder otkriva: Ocu koji je ubio dete bilo zabranjeno da viđa majku zbog nasilja ali institucije nisu razmatrale bezbednost njihovog deteta

Sve državne institucije koji su zadužene za brigu o žrtvama porodičnog nasilja, zakazale su u slučaju zločina u Vršcu, izvršenog 4. oktobra kada je Marko Budimirović (35) udavio svoju dvoipogodišnju ćerku, a zatim se ubio – pokazuje dokumentacija u koju su novinari „Insajdera“ imali uvid.

Zgrada pravosudnih organa u Katanicevoj ulici u Beogradu. Foto: Srđan Ilić

Nijedna od državnih institucija, od momenta kada je majka prijavila supruga za nasilje u porodici, nije u fokus rada uzela bezbednost deteta, niti je dete tretirano kao moguća žrtva.

Zakazali su policija, Koordinaciono telo za rodno zasnovano nasilje u osnovnom javnom tužilaštvu, sud a pre svih  Centar za socijalni rad. 

Ministarstvo za socijalnu politiku donelo je 2019. godine obaveznu instrukciju koja je upućena svim centrima za socijalni rad a koja glasi: „Deca koja prisustvuju porodičnom nasilju se uvek i bez izuzetaka tretiraju kao žrtve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja“.

Međutim, prema zvaničnoj dokumentaciji brojnih institucija, bezbednosni rizik kada je u pitanju dvoipogodišnja ćerka Marka i Suzane Budimirović, nijednog trenutka nije razmatran. 

Prva prijava policiji 30. aprila

Marko Budimirović je 4. oktobra u iznajmljenom stanu u Vršcu zadavio ćerku, a zatim se obesio. Svojoj supruzi Suzani, majci deteta neposredno pre zločina poslao je SMS poruku u kojoj je najavio da će ubiti dete i sebe. Ona je odmah pozvala policiju, koja je po dolasku u stan zatekla prizor, nažalost već izvršenog zločina.

Inspekcija Pokrajinskog sekretarija za socijalnu politiku je kontrolom aktivnosti Centra za socijalni rad u Vršcu, u čiji dokumentaciju je „Insajder“ imao uvid utvrdila da je majka ubijene devojčice u ovoj instituciji bila dva puta. Nakon sto je 30. aprila prijavila policiji supruga za nasilje i 2. juna ove godine. Ispostavilo se međutim da nakon toga Centar nijednom nije kontaktirao Suzanu, iako je bio dužan da proveri izvršenje bezbednosnih mera koji je u međuvremenu sud izrekao njenom suprugu.

A cela hronologija počela je 30. aprila ove godine, kada je Suzana Budimirović po prvi put supruga Marka prijavila policiji za nasilje. Od tada se donošene bezbednosne mere, kao i prvostepena presuda za nasilje ali su se sve donete mere odnosile isključivo na odnos supružnika, odnosno nasilnika i majke devojčice, kao žrtve. Njihova ćerka, kao potencijalna žrtva nije pomenuta ni u jednom dokumentu.

Dokumentacija inspekcije Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku ukazuje da su Marko i Suzana u Centru za socijalni rad, po prvi put zavedeni 30. aprila, kada je Centar za socijalni rad o prijavi za nasilje obavestila policija u Vršcu. Tog dana, Suzana je policiji prijavila supruga za nasilje koje je Marko nad njom izvršio dan ranije. Prema toj prijavi, koja se zasniva na razgovoru policijskih inspektora i Suzane, Marko je nasilje nad suprugom vršio od 2017. godine, odnosno od početka braka, čak i u vreme kad je bila u drugom stanju. Za sve to vreme, oboje su živeli u kući njenih roditelja. Roditelji u prizemlju, njih dvoje sa ćerkom na spratu kuće.

Posle obavljenog razgovora, policija je u saradnji sa tužilaštvom procenila „visok bezbednosni rizik“ i Marku Budimiroviću su izrečene hitne mere: iseljenje iz stana i zabrana kontaktiranja žrtve na 48 sati.

Osnovni sud u Vršcu zatim je na predlog tužilaštva te mere produžio do 1. juna.

U međuvremenu, Centar za socijalni rad je 4. maja obavio razgovor sa Suzanom i formirao tim stručnih radnika: osobu koja vodi slučaj, supervizora i pravnika koji su, po Zakonu zaduženi da žrtvi, odnosno Suzani pruže pomoć za sačinjavanje tužbe protiv supruga. 

Dan kasnije, 5. maja ceo slučaj je razmatran i na grupi za koordinaciju i saradnju koju čine predstavnici tužilaštva, policije i Centra za socijalni rad. Na tada održanom sastanku, donet je plan zaštite i podrške žrtvi, prema kojoj je Centar za socijalni rad imao obavezu da žrtvu upozna sa načinom postupanja u situacijama nasilja, kao i da žrtvi pruži psiho-socijalnu i pravnu pomoć u podnošenju tužbe. 

Procenjen visok rizik od nasilja, ali samo u odnosu na majku 

Tužba je sačinjena 25. maja i podneta Osnovnom sudu u Vršcu. 

Na dan kada je Suzana sudu podnela tužbu protiv supruga Marka, 25. maja, Centar pismeno obaveštava policiju i tužilaštvo da u ovom slučaju postoji visok rizik od daljeg nasilja. Dva dana kasnije, 27. maja Osnovni sud u Vršcu donosi rešenje o zabrani „prilaženja, sastajanja i komuniciranja počinioca nasilja sa žrtvom“ koja, kako je navedeno u presudi, može trajati sve do pravosnažnosti presude. 

Nijedna mera suda nije se odnosila na njihovo dete.

Prvo ročište po tužbi za nasilje u porodici zakazano je za 3. jun, a dan ranije Suzana Budimirović je bila u Centru za socijalni rad, gde je trebalo da dobije savete kako da se pripremi za sud.

Prema dokumentaciji Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, Suzana je tada po drugi i poslednji put bila u Centru za socijalni rad. Od tada, niko iz Centra je nije kontaktirao, niti pozvao na razgovor.

Razgovor koji je u Centru za socijalni rad obavljen sa Suzanom 2. juna je, prema dokumentaciji i jedini u kome se, pismeno pominje njena i Markova ćerka.

Naime, prema službenoj belešci, Suzana je tog dana ispričala da njihova ćerka redovno viđa oca u popodnevnim satima, i da je kod oca odvodi, a zatim preuzima njena majka, odnosno baba devojčice. 

Nema izveštaja o pridržavanju bezbednosnih mera  

Posle prvog ročišta 3. juna, istog dana sud donosi presudu kojom se Marku Budimiroviću zabranjuje prilaz supruzi na manje od 300 metara kao i zabranu uznemiravanja, i to u trajanju od godinu dana. 

Centar za socijalni rad, međutim nema nijedan izveštaj o tome da li se Marko pridržavao mera izrečenih presudom. Niko iz Centra, nijednom nije pozvao Suzanu da proveri da li njen suprug krši ili se pridržava sudskih mera, iako su na to obavezni zakonom. Prema nalazima inspekcije Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu poltiku, nema pismenih dokaza ni da je posle ove presude Suzana Budimirović zvala ili samoinicijativno dolazila u Centar. 

Poslednji dokument u ovom slučaju je sudska presuda od 27. septembra za krivično delo nasilja u porodici. Osnovni sud u Vršcu tog dana je izrekao prvostepenu presudu po tužbi Suzane Budimirović, po kojoj je njen suprug Marko osuđen uslovno na godinu dana zatvora, ukoliko u naredne tri godine izvrši novo krivično delo. Istom presudom, Marku Budimiroviću sud je naložio i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi „dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine“.

Nedelju dana kasnije, Marko je zadavio ćerku u stanu koji je iznajmio posle izlaska iz kuće Suzaninih roditelja. 

Iz celokupne dokumentacije očigledno je da su se i policija i tužilaštvo i sud i Centar za socijalni rad bavili samo bezbednošću Suzane Budimirović. Bezbednošću njene ćerke - niko.       

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku je o nalazima inspekcijskog nadzora za ponedeljak 10. oktobra najavio konferenciju na novinare. 

Izvor: Insajder