<article>Aktivizam u Srbiji se skoncentrisao na borbu protiv Rio Tinta. Nije ovo borba samo protiv Rio Tinta, ovo je borba uopšte protiv pretvaranja Srbije, koja je plodna zemlja, u rudničku zemlju, znači u jednu devastiranu i zemlju, koja više nije za život nakon eksploatacije tih svih ruda”, rekla je između ostalog u intervjuu za Insajder serijal Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.Rudna bogatstva potencijal su svake zemlje i u vlasništvu su građana. Potrebna su velika ulaganja da bi se otkrila ruda, utvrdile količine i položaj, i na kraju eksploatisale. Sa jedne strane moguća je dobit koja se meri milijardama evra, a sa druge strane je realna opasnost manjeg ili većeg uništavanja životne sredine, pa i ugrožavanja budućnosti poljoprivrede i proizvodnje hrane.  Na to upozorava Vladimir Stevanović, profesor Biološkog fakulteta i predsednik Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU. “Po mom mišljenju, to je klanje vola za kilo mesa. Blago bih rekao da je to jedan neodgovoran odnos. Pre bih rekao da je to nedopustivo, nedopustiv odnos prema životnoj sredini, bagatelan odnos, da se zapravo o životnoj sredini uopšte i ne vodi računa”, kaže Stevanović.<h3>Šta kaže Nacrt prostornog plana republike Srbije? </h3>Nacrt prostornog plana kojim se u narednih 13 godina predviđa otvaranje oko 40 novih rudnika  je na javnoj raspravi i tek bi trebalo da bude usvojen. Međutim i bez novih rudnika, prema zvaničnim podacima, Srbija godišnje iskopa rudu u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra.Kako se navodi u Nactu novog prostornog plana republike Srbije, procena je da je u nova istraživanja samo u 2018. godini uloženo više od 100 miliona evra i da su ta ulaganja u stalnom porastu. Kao sirovina na koju se najviše računa u budućnosti, u Nacrtu plana, navodi  se litijum, bakar, nikl,  zlato , srebro , čak i mogućnost eksploatacije urana.“Rudnici litijuma sami po sebi su vrlo problematični što se tiče životne sredine i vrlo se pažljivo otvaraju u svetu, a u Srbiji se tako bez ikakvog razmatranja planira 10 rudnika”, smatra Dragana Đorđević.Na rudna bogatstva već dugo se računa kao na važan izvor prihoda jer sa tehnološkim razvojem raste i potražnja za metalnim sirovinama i njihova  cena. Međutim, dok se država sa jedne strane obavezuje na primenu najviših standarda zaštite životne sredine, sa druge strane su u Nacrtu prostornog plana Srbije do 2035. godine pobrojana brojna ograničenja koja opravdavaju strahove javnosti, poput onih da Srbija nema strateške razvojne i planske dokumente.</article>

Aktivizam u Srbiji se skoncentrisao na borbu protiv Rio Tinta. Nije ovo borba samo protiv Rio Tinta, ovo je borba uopšte protiv pretvaranja Srbije, koja je plodna zemlja, u rudničku zemlju, znači u jednu devastiranu i zemlju, koja više nije za život nakon eksploatacije tih svih ruda”, rekla je između ostalog u intervjuu za Insajder serijal Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Rudna bogatstva potencijal su svake zemlje i u vlasništvu su građana. Potrebna su velika ulaganja da bi se otkrila ruda, utvrdile količine i položaj, i na kraju eksploatisale. Sa jedne strane moguća je dobit koja se meri milijardama evra, a sa druge strane je realna opasnost manjeg ili većeg uništavanja životne sredine, pa i ugrožavanja budućnosti poljoprivrede i proizvodnje hrane. &nbsp;
Na to upozorava Vladimir Stevanović, profesor Biološkog fakulteta i predsednik Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU. “Po mom mišljenju, to je klanje vola za kilo mesa. Blago bih rekao da je to jedan neodgovoran odnos. Pre bih rekao da je to nedopustivo, nedopustiv odnos prema životnoj sredini, bagatelan odnos, da se zapravo o životnoj sredini uopšte i ne vodi računa”, kaže Stevanović.
<h3>Šta kaže Nacrt prostornog plana republike Srbije?&nbsp;</h3>
Nacrt prostornog plana kojim se u narednih 13 godina predviđa otvaranje oko 40 novih rudnika &nbsp;je na javnoj raspravi i tek bi trebalo da bude usvojen. Međutim i bez novih rudnika, prema zvaničnim podacima, Srbija godišnje iskopa rudu u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra.
Kako se navodi u Nactu novog prostornog plana republike Srbije, procena je da je u nova istraživanja samo u 2018. godini uloženo više od 100 miliona evra i da su ta ulaganja u stalnom porastu. Kao sirovina na koju se najviše računa u budućnosti, u Nacrtu plana, navodi &nbsp;se litijum, bakar, nikl, &nbsp;zlato , srebro , čak i mogućnost eksploatacije urana.
“Rudnici litijuma sami po sebi su vrlo problematični što se tiče životne sredine i vrlo se pažljivo otvaraju u svetu, a u Srbiji se tako bez ikakvog razmatranja planira 10 rudnika”, smatra Dragana Đorđević.
Na rudna bogatstva već dugo se računa kao na važan izvor prihoda jer sa tehnološkim razvojem raste i potražnja za metalnim sirovinama i njihova &nbsp;cena. Međutim, dok se država sa jedne strane obavezuje na primenu najviših standarda zaštite životne sredine, sa druge strane su u Nacrtu prostornog plana Srbije do 2035. godine pobrojana brojna ograničenja koja opravdavaju strahove javnosti, poput onih da Srbija nema strateške razvojne i planske dokumente.

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Insajder serijal: „Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom - bez pravila”, prvi deo