Insajder serijal: „Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom - bez pravila”, prvi deo
Kompanija Rio Tinto možda više neće poslovati u Srbiji i možda neće otvoriti rudnik litujuma, ali čak i da bude tako, to ne znači da je država stavila tačku na otvaranje novih rudnika - a svi su manje ili više štetni za životnu srednu. Isto tako svi rudnici obezbeđuju i prihod, manji ili veći za budžet. Dok su ekološka udruženja insistirala na tome da se stavi zabrana na iskopavanje litijuma, Nacrtom plana koji još nije usvojen, predviđeno je otvaranje oko čak 40 novih rudnika. Među njima su i rudnici litijuma.
Aktivizam u Srbiji se skoncentrisao na borbu protiv Rio Tinta. Nije ovo borba samo protiv Rio Tinta, ovo je borba uopšte protiv pretvaranja Srbije, koja je plodna zemlja, u rudničku zemlju, znači u jednu devastiranu i zemlju, koja više nije za život nakon eksploatacije tih svih ruda”, rekla je između ostalog u intervjuu za Insajder serijal Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Rudna bogatstva potencijal su svake zemlje i u vlasništvu su građana. Potrebna su velika ulaganja da bi se otkrila ruda, utvrdile količine i položaj, i na kraju eksploatisale. Sa jedne strane moguća je dobit koja se meri milijardama evra, a sa druge strane je realna opasnost manjeg ili većeg uništavanja životne sredine, pa i ugrožavanja budućnosti poljoprivrede i proizvodnje hrane.
Na to upozorava Vladimir Stevanović, profesor Biološkog fakulteta i predsednik Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU. “Po mom mišljenju, to je klanje vola za kilo mesa. Blago bih rekao da je to jedan neodgovoran odnos. Pre bih rekao da je to nedopustivo, nedopustiv odnos prema životnoj sredini, bagatelan odnos, da se zapravo o životnoj sredini uopšte i ne vodi računa”, kaže Stevanović.
Šta kaže Nacrt prostornog plana republike Srbije?
Nacrt prostornog plana kojim se u narednih 13 godina predviđa otvaranje oko 40 novih rudnika je na javnoj raspravi i tek bi trebalo da bude usvojen. Međutim i bez novih rudnika, prema zvaničnim podacima, Srbija godišnje iskopa rudu u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra.
Kako se navodi u Nactu novog prostornog plana republike Srbije, procena je da je u nova istraživanja samo u 2018. godini uloženo više od 100 miliona evra i da su ta ulaganja u stalnom porastu. Kao sirovina na koju se najviše računa u budućnosti, u Nacrtu plana, navodi se litijum, bakar, nikl, zlato , srebro , čak i mogućnost eksploatacije urana.
“Rudnici litijuma sami po sebi su vrlo problematični što se tiče životne sredine i vrlo se pažljivo otvaraju u svetu, a u Srbiji se tako bez ikakvog razmatranja planira 10 rudnika”, smatra Dragana Đorđević.
Na rudna bogatstva već dugo se računa kao na važan izvor prihoda jer sa tehnološkim razvojem raste i potražnja za metalnim sirovinama i njihova cena. Međutim, dok se država sa jedne strane obavezuje na primenu najviših standarda zaštite životne sredine, sa druge strane su u Nacrtu prostornog plana Srbije do 2035. godine pobrojana brojna ograničenja koja opravdavaju strahove javnosti, poput onih da Srbija nema strateške razvojne i planske dokumente.