Ispovest žrtve trgovine ljudima: Bila sam rob, mafija me ucenjivala, uspela sam da pobegnem

Jedna od žrtava bila je Nevena Mitić. Ona dolazi iz porodice gde je bilo nasilja, želela je da pobegne, pomislila je da je našla pravu ljubav i da se zaljubila, ali je zapravo, kao lak plen, upala u kandže trgovaca ljudima.

Dugo je bila primoravana da se bavi prostitucijom, ali je na kraju uspela da se izvuče, i to zahvaljujući jednom klijentu. U javnosti govori o svom iskustvu kako bi podigla svest o problemu trgovine ljudima i kako bi, pre svega, ohrabrila žrtve, pokazujući im da izlaz postoji.

Filmsko bekstvo

"Verovala sam da postoji taj izlaz. Nada me je spasila. Verovala sam da će doći neko ko će me izvesti iz ropstva jer ja jesam bila rob, mada sam bila slobodna, ljudi su mogli da me gledaju kako sam srećna, barem nasmejana, slobodna, šetala, a u stvari sam bila rob. Mafija me je ucenjivala i morala sam da ćutim i da trpim. Ali sam verovala da će doći mojih pet minuta i da ću pobeći. To je trajalo dve godine i najgore od svega je što nisam znala kada će doći kraj svemu tome. Posle dve godine, posle velike patnje, prošla sam kroz pakao, upoznala sam čoveka koji mi je pomogao da pobegnem“, ispričala je Nevena Mitić u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Kaže, njeno bekstvo je bilo kao na filmu.

"Preskakala sam kapiju kluba, išla taksijem do jednog mesta, pa onda pešaka do drugog... Taj čovek koji me je spasio je bio klijent koji se zaljubio u mene. Ja sam verovala da to može da mi se desi i da će tako neko da me spasi. I dan - danas imam kontakt s njim i on mi kaže da bi me spasio i da se nije zaljubio. Meni je trebalo puno vremena, nekoliko meseci, da smognem snage da mu kažem moju priču, jer nikome više nisam smela da verujem...“

Posle bekstva, sve vreme je bila u strahu da nešto loše može da joj se dogodi. Najpre je dva meseca provela u Belgiji, a potom je otišla u Brazil.

"Stalno sam mislila da će me ubiti. Puno me je bilo strah. Samo sam želela da odem mnogo daleko, gde me niko ne zna i gde ću se osećati slobodno. Onda se desilo da sam dobila priliku da odem u Brazil. Nisam imala pasoš, nisam imala ništa od svojih dokumenata, ali sam uspela da dođem do Brazila koji me je preporodio“, navela je.

Novi početak u Brazilu

U Brazilu je izgradila novi život, naučila jezik, počela da radi u hotelu... Međutim, ništa nije išlo lako.

"Na početku je bilo strašno. Baš strašno. Nisam mogla da radim, jednostavno sam bila mnogo loše, i emocionalno i psihološki. Imala sam sreću što sam tu upoznala svog sada bivšeg muža, koji mi je pomogao na svaki mogući način, dao mi je sve što je imao samo da bih ja bila dobro... Prva stvar koju mi je rekao - radi psihoanalize da budeš bolje. Išla sam četiri puta nedeljno na terapiju, i tako dve godine. To me je stvarno podiglo na noge i od tada nikada nisam prestala da radim na sebi - terapija, budizam, pa joga, svašta nešto da bih danas mogla da pričam u javnosti… Trebalo mi je puno godina da ojačam, da se sredim, da budem dovoljno jaka da mogu da radim i da imam neki normalan život“, kaže Nevena Mitić.

I ona se, kao i mnoge žrtve, susrela sa stigmatizacijom, osudom, neprimerenim komentarima… Imala je problem čak i sa rođacima koji su je, umesto da je podrže, osuđivali. Kaže da društvo nameće žrtvama osećaj da treba da ih bude sramota jer su bile u prostituciji.

"Mene nije sramota. Nije, jer znam ko sam i samo ja znam šta sam prošla. Bilo je ucena da će mi ubiti brata, majku i oca i da moram da radim ono što mi je rečeno kako bih ostala živa. Od toga da me bude sramota? Ne, nije me sramota. Želim da pričam da bih tako podizala svest, da bi ljudi znali šta je prinudna prostitucija, što nije isto kao kada je žena svojom voljom u prostituciji“, kazala je.

Ne gledati na sebe kao na žrtvu

Dodaje da često nailazi na negativne kritike ali je to, kaže, više ne dotiče, jer je shvatila da takvi ljudi zapravo nisu srećni.

"Imam svoju misiju - da pričam o svom životu da bih tako ojačala druge žene koje ćute, da bi možda i one jednog dana smele nekome nešto da kažu. Ja sam bila sama, nisam imala podršku ni od koga, danas postoje nevladine organizacije… Ako žene dobiju neku ponudu iz snova za posao ne treba slepo da veruju, nego da pitaju te organizacije za savet, nevladine organizacije mogu da provere da li stvarno postoji ta firma… Zatim, da se savetuju sa prijateljima, rođacima, da pričaju o tome, a ne kao ja, koja sam želela da odem što pre, da pobegnem od kuće, od nasilja, nisam pitala gde idem i šta ću da radim...“, priča Nevena Mitić.

Posle svega što je preživela, poručuje "nikada ne gledajte na sebe kao na žrtvu.“

"Lek je u nama, kad prestanem sebe da vidim kao žrtvu - ja već počinjem da lečim sebe. Dok vidim sebe kao žrtvu – nema pomaka, znači, biću žrtva do kraja života. U tome je odgovor. Kad sam prestala da vidim sebe kao žrtvu i kad sam rešila da gradim sebe, da jačam sebe, onda se sve promenilo i onda sam počela da imam neki normalan život. Da živim kao i ostali ljudi.“

Izvor: Insajder