Istoričar Todić iz Varšave za "Svet i mi“: Poljsko društvo spremno na opasnost od globalnog sukoba (VIDEO)

"Poljska vlada na čelu sa premijerom Donaldom Tuskom, nezavisno od toga što je imala veće simpatije za demokratsku stranu, šest meseci pred američke izbore je zauzela jednu vrlo neutralnu poziciju i čini mi se da, po svemu onome što su bila spoljno-politička delovanja Tuska i ministra spoljnih poslova Šikorskog, nismo mogli da vidimo neku vrstu simpatija ili antipatija, te u tom smislu Trampova pobeda je dočekana sasvim normalno. S druge strane, poljski predsednik Duda, koji pripada stranci koja je u opoziciji, a od 2015. do 2023. je bila vladajuća, ima lično izuzetno dobre odnose sa Donaldom Trampom“, rekao je Todić.

Kaže da je prošle nedelje u Varšavi bila jedna Trampova delegacija na visokom nivou, sastavljena od bivših generala, koja je imala sastanak sa Dudom, ali i sa gradonačelnikom Varšave Rafalom Tšaskovskim, koji je od juče kandidat premijera Tuska za predsednika države.

"Za Tšaskovskog se smatra da je liberalni političar, ali i čovek koji takođe ima izuzetno jaka uporišta kako u demokratskom, tako i republikanskom taboru. Postoje određena strahovanja u delu liberalnih medija, ali čini mi se i u vladajućim strukturama, da bi Tramp na određeni način mogao da se uključi u poljsku predsedničku trku koja je zakazana za maj sledeće godine. Međutim, trenutno nam sve govori zapravo da će administracija Donalda Trampa, bez obzira na to ko bude bio u Varšavi, izuzetno dobro sarađivati sa bilo kojim poljskim predsednikom i sa bilo kojom poljskom vladom“, rekao je on.

Podsetio je da je za vreme prvog Trampovog mandata u Poljskoj utvrđeno tzv. rotaciono vojno američko prisustvo, koje je ojačano 2023. godine u jeku rusko-ukrajinskog rata.

"U tom smislu, imajući u vidu i činjenicu da je Poljska najavila povećanje izdvajanja za vojsku na čak 4,7 odsto BDP ne vidim da u perspektivi poljsko-američki odnosi mogu da dožive neku vrstu promene na gore“, kazao je Todić.

Moskva jača poziciju pred pregovore

Upitan kako su Poljaci primili izjavu premijera Tuska da je opasnost od globalnog sukoba velika i stvarna, Todić je kazao da je poljsko društvo odavno spremno na tu vrstu opasnosti.

„Ova vrsta zatezanja sa obe strane nije nešto što je dodatno poremetilo kako političke elite, tako i javnost u Poljskoj, koja je od početka rata u Ukrajini suočena sa različitim pretnjama od strane kako zvanične Moskve, tako i različitih ljudi iz vojnog ruskog establišmenta ili ljudi iz državnih medija. Ja mislim da se jedno 40 puta pretilo bacanjem nuklearne bombe na Varšavu. Dakle, ako stalno ponavljate pretnju, ta pretnja ne može da izazove onaj efekat koji biste izazvali ukoliko biste posle prve pretnje nešto zaista konkretno uradili“, smatra Todić.

Navodi i da je, nekoliko dana pre nego što je administracija odlazećeg američkog predsednika Bajdena dozvolila Kijevu da koristi rakete dugog dometa, došlo do dramatičnog pogoršanja ukrajinske pozicije nakon masovnog raketiranja ukrajinskih elektroenergetskih postrojenja.

„Dobroobavešteni vojni krugovi u Varšavi smatraju da je ruski predsednik Putin želeo na taj način da izazove jednu vrstu egzodusne krize, odnosno da veliki izbeglični talas dodatno pokoleba poziciju zvaničnog Kijeva, a u jeku dolaska američkog predsednika Trampa na vlast. Smatra se da je zvanična Moskva pred nekakve pregovore, koji se opipavaju trenutno u tim bezbednosnim kuloarima, želela da zauzme bolju poziciju nego što ima trenutno“, kaže on.

Istorijske teme narušavaju odnos Kijeva i Varšave

Govoreći o snažnoj podršci koju poljska Vlada pruža Ukrajini i o tome koliko je u svemu tome prati poljska javnost, Todić je naveo da je Varšava bezuslovno pomogla Kijev i da je pik saradnje bio u proleće 2023. kada je Zelenski posetio poljskog kolegu Dudu.

"Baš u to vreme je došlo do krize. Međutim, tu moramo da odvojimo šta su operativni problemi, šta je ono što nervira određene slojeve poljskog društva i sa čime, generalno, poljski političari i poljska javnost žive. I u poljskoj vlasti i u poljskoj opoziciji se akcentuje nekorektna pozicija EU, koja nije mnogo pomogla Poljskoj da se to pitanje izvoza ruskog žita preko poljske teritorije reši, ali to su taktički sukobi. Čini mi se da je mnogo veći problem bilo otvaranje pitanja od strane Varšave oko nekih istorijskih tema koje su u Kijevu obećavali da će da rešavaju, a što je, čini mi se, za dobar deo poljskog društva vrlo interesantno. Poljaci, zbog te bezuslovne pomoći Ukrajini od početka rata, očekuju veću vrstu kooperativnosti oko nekih tema koje bole poljsku javnost i poljsku politiku“, naveo je on.

Kao primer je naveo pitanje zločina ukrajinskih nacionalističkih i profašistčkih snaga u Drugom svetskom ratu.

"Tu se misli na zločin ili, kao neki kažu, genocid, kada je ubijeno 60.000-100.000 poljskih građana. Poljska vlada je zamolila ukrajinskog predsednika Zelenskog na jednom sastanku u septembru da se to pitanje otvori i da bude rešavano kako je to ukrajinska strana rešavala sa nekim partnerima u EU. Ukrajinska strana je odgovorila da ona smatra da je to poljsko unutrašnje pitanje. To nije poljsko unutrašnje pitanje. Čini mi se da je ta tema narušila dosta dobre odnose koje su bili od početka rata do leta 2023. godine. Ali, to nije tema gde će se prekinuti poljsko-ukrajinski odnosi i ona može samo da otežava“, zaključio je Vladimir Todić.

Izvor: Insajder