Istorijat parlamentarnih izbora (2012-2022): Poraz DS-a i uspon SNS-a, Dačić premijer, bojkot (FOTO)
Na kraju serijala o dosad održanim parlamentarnim izborima u Srbiji, Insajder vam donosi pregled izbora za narodne poslanike Skupštine Srbije koji su održani od 2012. do 2022. godine. U ovom periodu dolazi do pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima i stvaranja nove vladajuće koalicije, turbulencija u opozicionim strankama, apsolutnoj vlasti Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem, protestima "Jedan od 5 milona" i bojkotu izbora 2020. od strane opozicije.
Izbori 2012: Ivica Dačić premijer Srbije
Kao i prethodne, i Vladu Mirka Cvetkovića opterećivala je saradnja sa Haškim tribunalom. Puna saradnja sa ovim tribunalom postavljena je kao uslov Srbiji za nastavak evrointegracija.
Ni dve nedelje nakon formiranja nove Vlade, koju su činili DS, G17 plus i SPS, u medijima je odjeknula vest da je uhapšen jedan od najtraženijih haških optuženika, ratni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je, ispostaviće se, godinama živeo u Srbiji pod drugim identitetom.
Karadžićevo hapšenje dovelo je do višednevnih protesta desničarskih organizacija i političkih stranaka sa desnog spektra.
Protesti su dostigli svoj vrhunac 29. jula 2008. na mitingu pod nazivom “Svesrpski sabor“ u organizaciji Srpske radikalne stranke (SRS), tokom kojeg je demoliran centar Beograda.
Jedan od učesnika mitinga preminuo je dve nedelje kasnije, a čelnici SRS tvrdili su da je njegova smrt posledica prekomerne upotrebe sile nakon intervencije policije. Dan nakon mitinga, Karadžić je izručen Haškom tribunalu.
Nakon što je Vojislav Šešelj iz pritvorske jedinice Haškog tribunala izdao nalog da poslanici SRS ne glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Nikolić je podneo ostavku na sve stranačke funkcije u stranci.
Nekoliko dana kasnije formirao je najpre poslanički klub pod nazivom "Napred, Srbijo", a onda i 21. oktobra 2008. Srpsku naprednu stranku (SNS).
Nekoliko dana kasnije sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić donosi odluku da se priključi Nikoliću.
Period između dva izborna ciklusa od 2008. do 2012. godine obeležila je i svetska ekonomska kriza, česti sukobi između koalicionih partnera u vlasti koji su na kraju doveli i do rekonstrukcije vlade, rad parlamenta na ivici kvoruma, ali i vizne liberalizacije za građane Srbije.
Skupština Srbije je 31. marta 2009. godine otpočela zasedanje u renoviranoj sali Doma narodne skupštine, nakon što je ovo zdanje oštećeno tokom demonstracija 5. oktobra 2000. godine.
Vlada Mirka Cvetkovića ostaće upamćena i po hapšenju komandanta Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH, Ratka Mladića, u maju 2011. godine.
Ipak, i pored svih izazova Vlada Mirka Cvetkovića bila je druga vlada od povratka višestranačja u Srbiji koja je "izgurala" pun mandat.
Opozicione stranke su konstantno tražile izbore, ali ih je predsednik Srbije Boris Tadić raspisao u redovnom terminu za 13. mart, dok je za dan izlaska birača na birališta određen 6. maj.
Tri nedelje kasnije, Tadić, kako je tada saopštio, "skraćuje mandat" i zakazuje i predsedničke izbore za 6. maj
Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 20. maja, Tomislav Nikolić je promenio politički kurs u Srbiji. Nikolić je tada u drugom krugu porazio Tadića.
Deveti parlamentarni izbori u Srbiji od povratka višestranačja bili su drugi koji su održani u redovnom terminu.
Izborne liste podnelo je 18 stranaka i koalicija, od kojih je šest manjinskih, dok je izborni prag prešlo 11 izbornih lista, od kojih je pet bilo manjinskih.
Izbore 6. maja 2012. godine obeležili su smanjena izlaznost, nakon dva izborna ciklusa samostalan nastup Demokratske stranke Srbije i prvo učestvovanje Ujedinjenih regiona Srbije i Srpskog sabora Dveri.
Takođe, po prvi put od povratka višestranačja korišćen je Jedinstveni birački spisak kao elektronska baza podataka.
SNS je osvojila najviše glasova, odnosno 73 poslanička mesta. Demokratska stranka je značajno izgubila podršku, a koalicija "Preokret" predvođena LDP-om ušla je u parlament.
SRS nije prešla cenzus prvi put od osnivanja, postajući tako vanparlamentarna stranka.
Nezadovoljstvo prema političkoj situaciji izrazilo se putem belih listića, što je bilo vidljivo kao kritika prema tadašnjoj vlasti.
Stvarni pobednik izbora bila je Socijalistička partija Srbije, koja je bila ključni partner za formiranje nove Vlade Srbije.
Ivica Dačić iz SPS-a odlučio je da formira vladu sa SNS-om, a on postaje premijer, 27. jula 2012. godine, dok Aleksandar Vučić postaje prvi potpredsednik.
Pored ove dve stranke, vladajuću koaliciju su činili i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija i Stranka demokratske akcije Sandžaka.
Izbori 2014: Apsolutna vlast SNS-a
Period između dva izborna ciklusa od 2012. do 2014. godine obeležio je dolazak Dragana Đilasa na čelo Demokratske stranke, hapšenje vlasnika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, kao i rekonstrukcija Vlade nakon što su iz vladajuće koalicije izašli predstavnici Ujedinjenih regiona Srbije.
U međuvremenu, 21. januara 2014. godine Srbija počinje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Neposredno nakon tog događaja, tačnije 29. januara, predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisao izbore za 16. mart.
Vladajuća koalicija pravdala je raspisivanje vanrednih izbora potrebom da se “proveri volja birača“ i “dobije politički legitimitet“.
Ova predizborna kampanja bila je druga najkraća u istoriji parlamentarizma u Srbiji i trajala je svega 46 dana.
Deseti izbori od povratka višestranačja i sedmi vanredni izbori u Srbiji ostaće upamćeni po tome što to prvi izbori koji su održani u martu, a taj termin je odabran da bi parlamentarni izbori bili održani u istom danu kad i beogradski.
SNS je ostvarila ubedljivu pobedu na izborima, osvojivši skoro 1,74 miliona glasova ili 158 poslaničkih mandata i apsolutnu većinu u Skupštini Srbije.
Na drugom mestu nalazi se koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS) sa gotovo pola miliona glasova ili 44 mandata.
Demokratska stranka zauzima treće mesto sa 216.000 glasova.
Nekoliko stranaka nije uspelo da pređe cenzus, poput Liberalno-demokratske partije, Ujedinjenih regiona Srbije, Srpske radikalne stranke, Dveri i pokreta "Dosta je bilo".
Lider SNS-a, Aleksandar Vučić, dobio je mandat za sastavljanje vlade, a premijer postaje 27. aprila 2014. godine. Vladajuću većinu činili su SNS, SPS, Socijaldemokratska partija Srbije, Pokret socijalista, Nova Srbija, i nekoliko nestranačkih ličnosti.
Izlaznost na izborima iznosila je 53,09 odsto, odnosno izašlo je 3,59 miliona građana.
Izbori 2016: Turbulencije u opoziciji
Opoziciona scena Srbije doživela je značajne promene nakon izbora 2014. godine. Ostavke podnose Vojislav Koštunica, nakon 22 godine na čelu Demokratske stranke Srbije, i Mlađan Dinkić na mesto predsednika Ujedinjenih regiona Srbije, dok u Demokratskoj stranci dolazi do novih unutarstranačkih izbora na kojima pobedu odnosi Bojan Pajtić.
Nova predsednica DSS-a postaje Sanda Rašković Ivić, URS kao stranka nestaje, a Dragan Đilas se povukao nakon poraza na unutarstranačkim izborima u DS.
Potpredsednik DS, Borko Stefanović, napustio je stranku i osnovao Levicu Srbije, a bivši predsednik DS Boris Tadić formirao je novu stranku - Socijaldemokratsku stranku.
Vojislav Šešelj, lider radikala, se vratio u politiku nakon puštanja iz Haškog tribunala.
Sredinom 2016. godine, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je nove izbore, a Skupština je raspuštena u martu.
Za jedanaeste parlamentarne izbore liste su podnele dvadeset stranaka i koalicija.
Izborna noć 2016. ostaće upamćena po slučaju “Hercegovačka", gde je grupa maskiranih ljudi srušila objekte u Beogradu na vodi.
Pobednik i ovih izbora bila je SNS, koji je ipak osvojio tri mandata manje nego na prethodnim izborima. Drugo mesto ponovo je zauzeo SPS, sa takođe nešto slabijim rezultatom nego na izborima 2014. godine.
Parlamentarne stranke postale su SRS, Dosta je bilo, DS, koalicija DSS-Dveri i LDP i SDS.
U centru Beograda opozicija je protestovala tražeći uvid u izborni materijal.
RIK je proglasio preliminarne rezultate izbora po kojima je koaliciji DSS-Dveri nedostajalo 0.01 procentni poen da bi prešli cenzus od pet odsto. Oni su uspeli da pređu cenzus na ponovljenim izborima.
Aleksandar Vučić je formirao novu vladu nakon višemesečnih pregovora, u kojoj su učestvovale stranke poput SNS, SPS, SDPS, Pokreta socijalista i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, kao i nestranačke ličnosti.
Izlaznost je bila tri odsto veća nego na prethodnim izborima, sa 3,78 miliona glasača.
Izbori 2020: Bojkot od strane opozicije
Period od četiri godine obeležio je svakako protest pod nazivom "Stop krvavim košuljama“ koji je prerastao u protest "1 od 5 miliona".
Događaj koji je bio direktan povod za prvi protest je incident u kojem je fizički napadnut opozicioni političar Borko Stefanović.
Ovaj period svakako je obeležio i pokušaj međustranačkog dijaloga na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, uz posredovanje nevladinog sektora, ali oni nisu dali željene rezultate.
Zbog toga su organizovani pregovori uz posredovanje delegacije Evropskog parlamenta, s namerom poboljšanja izbornih uslova.
Nakon tri runde dijaloga, poslanici Evropskog parlamenta su zaključili da u tom trenutku nisu postojali uslovi za fer i poštene izbore.
Ipak, naglasili su da je potrebno vreme za implementaciju dogovorenih mera kako bi se obezbedili bolji izborni uslovi u budućnosti.
Većina opozicionih organizacija je odlučila da bojkotuje ove izbore.
Druga vlada na čijem čelu je bio SNS izgurala je ceo mandat, tako da su ovi izbori održani u redovnom terminu.
U međuvremenu na čelo Vlade 20017. godine dolazi Ana Brnabić zbog toga što Aleksandar Vučić postaje predsednik Srbije.
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020. godine prvobitno su bili zakazani za 26. april, istog dana kada su trebali biti održani i lokalni i pokrajinski izbori. Međutim, zbog izbijanja pandemije virusa korona i uvođenja vanrednog stanja, datum održavanja izbora pomeren je na 21. jun.
Kako su zabeležili domaći i međunarodni posmatrači tokom izbora, postignut je određeni stepen efikasnosti, ispunjavajući minimalne demokratske standarde. Ipak, primećene su i neregularnosti koje su uticale na rezultate i izlaznost.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je ukazala da brojne preporuke vezane za izborne uslove i administraciju nisu usvojene. Takođe, izrazili su zabrinutost zbog neravnoteže u medijskom izveštavanju tokom izborne kampanje.
Izbori su protekli bez ozbiljnijih sukoba, a SNS je osvojio apsolutnu većinu. Naprednjaci su osvojili 188 od 250 mandata u Skupštini Srbije. Vučić je nakon izbora izjavio da su dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji. Naprednjaci su osvojili više od dva miliona glasova.
Parlament Srbije činile su manje više samo stranke vladajuće koalicije.
Lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas tvrdio je da je bojkot ispunio svoj smisao zbog smanjene izlaznosti.
Mandatarka Ana Brnabić postala je rekorder po vremenu koje joj je bilo potrebno da formira novu Vladu.
Izbori 2022: Gubitak apsolutne većine SNS-a
Period između dva izborna ciklusa od 2020. do 2022. godine. obeležio je nastavak međustranačkog dijaloga sa dogovorom u oktobru 2021. godine, ekološkim protestima, kao i referendumom o Ustavnim promenama vezanim za oblast pravosuđa koji je održan u januaru 2022. godine.
Opšti izbori u Srbiji bili su zakazani za 3. aprila 2022. godine.
Republička izborna komisija potvrdila je učešće 19 izbornih lista i osam predsedničkih kandidata.
Izbore su obeležile napetosti, incidenti i fizičko nasilje na nekim biračkim mestima, a nepravilnosti su dovele do ponavljanja izbora na određenim mestima. Izbori su privukli rekordan broj posmatrača, više od 5.200 iz devet domaćih organizacija i 23 strane države.
Na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić je u prvom krugu osvojio oko 58,65 odsto glasova, dok je opozicioni kandidat Zdravko Ponoš zauzeo drugo mesto sa osvojenih 18,25 odsto.
Sa druge strane na parlamentarnim izborima koalicija oko SNS-a izgubila je apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini.
Ipak, SNS će formirati novu vladu sa dosadašnjim partnerima, SPS i Jedinstvenom Srbijom, ali i sa manjinskim strankama, uključujući Savez vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora.
Izlaznost na izborima bila je 58,71 odsto, što je više nego na prethodnim izborima 2020. godine , koja je iznosila 48,88 odsto.
Izvor: Insajder