Istorijat sporazuma (VIDEO)

Posle 78 dana bombardovanja, 9. juna 1999. potpisan je Kumanovski sporazum između predstavnika Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i Kfora. Sutradan, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneta je Rezolucija 1244; Vojska i policija dobile su rok od deset dana da se povuku sa teritorije Kosova i Metohije, a 50 000 vojnika Kfora zauzelo je njihova mesta. Misija Ujedinjenih nacija, Unmik, preuzela je upravljanje državnom i društvenom imovinom.

U novembru 2001. potpisan je takozvani sporazum Hakerup-Čović, koji su potpisali tadašnji šef Unmika Hans Hakerup i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović. Potvrđeni su principi Rezolucije 1244, sa posebnim naglaskom na zaštitu prava Srba i drugih manjinskih zajednica, povratak raseljenih i izbeglih, kao i rešavanje pitanja nestalih.

Beograd je pokušavao da pokrene pregovore sa tadašnjim liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom, ali do direktnih razgovora nije došlo. 2006. godine bilo je desetak susreta delegacija Prištine i Beograda u Beču. Sledeće godine, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari predložio je Savetu bezbednosti svoj plan za Kosovo, čija je suština bila nadgledana nezavisnost. Skupština Srbije odbacila je taj plan. Te 2007me godine nastavljeni su pregovori, kao i početkom 2008me, ali bez ikakvih rezultata. 17-og februara 2008. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost.

Ispostavilo se da su pojedinci u svemu tome samo profitirali. Naime, nekoliko godina ranije, 2005-te,  Vlada Vojislava Koštunice odlucila je da ukine naplatu PDV-a za svu robu koja odlazi na Kosovo i Metohiju. Obrazloženje je bilo da će to biti pomoć Srbima koji tamo žive, jer će roba biti jeftinija po prodavnicama i konkurentnija na tržištu. Međutim, kako su u istraživanju otkrili novinari Insajdera, takva odluka države, u nedostatku adekvatne kontrole, pretvorila se u šverc. Pojedinci su sagradili imperije na trgovini robom koja je oslobodjena PDV-a i akciza, pre svega na trgovini naftom, ali i drugim proizvodima koji su samo papirima odlazili na Kosovo i Metohiju, a zapravo sе u mnogim slučajevima vraćali u centralnu Srbiju, ili sivim kanalima završavali na tržištu na jugu Kosova, gde su Albanci većina. 

"Patriotska pljačka" Insajder serijal 

Tehnicki pregovori 2011-te u Briselu pregovaraju Borko Stefanović I Edita Tahiri - dovode do novih problema. Razgovaralo se o aviosaobraćaju, katastrima, carinskim pečatima... Tek u julu postignut je prvi sporazum o slobodi kretanja i matičnim knjigama, ali I odluka da PDV mora da se placa. Nezadovoljni Srbi postavili su barikade na severu Kosova, a zapaljen je i administrativni prelaz Jarinje. Insajder je u serijalu„Patriotska pljačka“ otkrio da su iza barikada zapravo stajali Zvonko Veselinović i Milan Radojičić koji su pod izgovorom odbrane srpstva branili svoj biznis.

Godinu i po kasnije, u proleće 2013-te, tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su takozvani Briselski sporazum. Dogovorena je integracija pravosuđa i policije u kosovski sistem, učestvovanje Srba na kosovskim izborima i formiranje Zajednice srpskih opština. Prva dva dogovora su ispunjena, na treći se čeka punih deset godina.

Sedam godina kasnije, septembra 2020te, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisan je Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Potpis na njega stavili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti.

Sporazumi su se menjali, različito tumačili, a Zajednica srpskih opština, uz prećutnu saglasnost Brisela, još nije formirana. Srbi su pre sedam godina integrisani u kosovske institucije, da bi ih oni koji žive na severu napustili pre dva i po meseca, početkom novembra.

Izvor: Insajder