Izbori u Rusiji: Pobeda Putina na izborima sa rekordnom izlaznošću, ali bez opozicionih rivala (VIDEO)

Sa 87 odsto glasova, sedamdesetjednogodišnji Vladimir Putin osvojio je još jedan šestogodišnji mandat predsednika Rusije, koji mu omogućava da pretekne Jozefa Staljina na listi ruskih lidera koji su najduže na vlasti. Drugi po broju glasova, sa nešto više od 4 odsto je Nikolaj Haritonov, kandidat ruskih komunista bliskih Putinu. Iz svog izbornog štaba, predsednik Rusije odbacio je kritike da izbori nisu bili fer i demokratski.

"Pitate me da li su ruski izbori bili demokratski? Verujem da jesu – za razliku od američkih gde se koriste državni resursi za napad na jednog kandidata. Zloupotreba pravosuđa je sramota za Ameriku, za vaš takozvani sistem. U Americi i nekim drugim zapadnim zemljama ne vidim demokratiju, bar tokom izbornog procesa", izjavio je Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Izbori su održani mesec dana nakon što je u zatvoru preminuo vođa ruske opozicije, Aleksej Navaljni, koji je služio dvodecenijsku kaznu zatvora zbog osnivanja i finansiranja ektremističke organizacije. Proces protiv Navaljnog smatra se politički motivisanim, a njegovi saradnici tvrde da je za njegovu smrt odgovoran Putin; zbog toga je supruga Alekseja Navaljnog, ispred birališta u Berlinu, organizovala skup protiv ruskog predsednika.

"Na glasačkom listiću napisala sam ime: Navaljni; ime glavnog protivnika Vladimira Putina koji je ubijen tokom predizborne kampanje. Nemam nikakvu poruku za Putina. Nema razgovora ni pregovora sa Putinom jer je on ubica i gangster. On je čovek koji je uvukao moju zemlju u rat", izjavila je Julija Navaljni, supruga Alekseja Navaljnog.

Tokom tri dana glasanja, na birališta su izašli stanovnici anektiranog Krima i još četiri ukrajinske oblasti koje je Rusija pripojila od početka rata. Glasala je i ruska emigracija a prema zvaničnim podacima, a jedan od najlošijih rezultata Puti ima u Srbiji – od 4.700 državljana Rusije koji su glasali, poverenje mu je poverilo njih 500. 

Izbori za predsednika Rusije prvi su od početka rata u Ukrajini pre dve godine; izborni proces, pored smrti glavnog opozicionara, obeležile su zabrane kandidatura antiratnim političarima, a jedno od obrazloženja je bilo da dokumenta imaju pravopisne greške. Tokom tri izborna dana zabeležen je niz incidenata – građani su bacali molotovljeve koktele na birališta i bojom polivali glasačke kutije; a Rusi u pograničnim oblastima sa Ukrajinom građansku dužnost obavljali i tokom vazdušne opasnosti.

Branka Latinović u Markeru: Poraz demokratije

Ambasadorka u penziji Branka Latinović gostujući u emisiji Marker istakla je da su održani izbori u Rusiji poraz demokratije u toj zemlji. 

"To je u osnovi poraz demokratije, odnosno snižavanje demokratskih kriterijuma i demokratskih standarda u Rusiji. Rusija nikad nije imala, nije mogla se pohvaliti sa izbornim procesom koji je visokih kvaliteta, ali u ovom slučaju je došlo do daljeg pada tih standarda, kako u gušenju opozicije, tako u smanjenju konkurentnosti, odnosno malog broja kandidata na predsedničkim izborima, zatim loše transparentnosti, praktično transparentnost nije postojala, a takođe i smanjenje broja nezavisnih posmatrača i sužavanja njihovog prostora", ocenjuje Branka Latinović.

Ona dodaje "da je ruska opozicija, odnosno ruska opoziciona javnost, pokazala zavidan nivo vitalnosti“.

Vladimir Putin je osvojio još jedan šestogodišnji mandat što znači da će Rusija nastaviti spoljnu politiku koju smo gledali prethodnih godina. Rat u Ukrajini s jedne strane, a sa druge strane najoštrije sankcije Rusiji. Na pitanje Insajdera kave reakcije očekuje, najpre sa Zapada, odgovara da sigurno ne može doći do nekih naglih promena. 

"Sinoć je ruski predsednik Putin u svom pobedničkom obraćanju otvorio na odgovarajući način vrata i za razliku od Marije Zaharove koja imala jedan potcenjivački odnos prema Makronovom predlogu da se sa ratnim sukobima prestane za vreme Olimpijskih igara u Parizu, da je Putin ostavio tu mogućnost otvorenom i rekao je da je spreman da o tome razgovara sa Makronom. Treba imati u vidu i izjavu Makrona koji je rekao takođe da je spreman da razgovara sa Putinom i da čeka da ga on pozove. Tako da ne bi trebalo isključiti neke odgovarajuće pomake, kontakte koji bi možda nagovestili mogućnost otpočinjanja nekih pregovora, naravno u zavisnosti sve od toga što se bude dešavalo na frontu", kaže potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Srbija se do sada, kada je reč o Ukrajini, pridružuje izjavama i deklaracijama koje se odnose na podršku njenom teritorijalnom integritetu, suverenitetu i celovitosti, ali sa druge strane, kako navodi sagovornica Insajdera, preduzima odgovarajuće korake koji odudaraju od onoga što je u tim dokumentima za koje je glasala ili usvojila. 

"Koliko će Srbija moći to da prati i kako, to će isto tako zavisiti od onoga što se bude dešavalo na frontu, odnosno da li će doći do odgovarajućih diplomatskih aktivnosti između Rusije i Zapada, i naravno onoga svega što čeka političku scenu u Evropi i Americi u vezi sa izborima, kako za Evropski parlament, tako i za sve druge strukture u Evropskoj uniji, tako i ono što će se desiti krajem godine u Americi", zaključuje ambasadorka u penziji Branka Latinović.

Izvor: Insajder