Izbori u Turskoj: Opozicija ima šansu da promeni vlast posle 20 godina (VIDEO)
Turska za vikend bira predsednika i novi saziv parlamenta. Građani Turske, koji su u poslednjih pet godina prošli kroz razne krize, na izborima biraju između trećeg mandata predsedniku Redžepu Tajipa Erdogana, koji bi mu otvorio vrata treće decenije vlasti, i dvojice prozapadnih opozicionih kandidata. Prema istraživanjima javnog mnjenja, opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu ima blagu prednost u odnosu na Erdogana.
Posle neuspešnog vojnog puča 2016. godine, vlast u Turskoj dodatno je centralizovana u funkciji predsednika. Puč u kojem je poginulo više stotina ljudi, međutim, jedna je u nizu kriza koje su pogodile tu zemlju – ekonomska kriza traje već pet godina, država je trpela tokom pandemije, a početkom godine u zemljotresu na istoku zemlje poginulo je više od 50.000 ljudi.
"Imamo istu vlast već 20 godina. Prvih 10 godina je bila vrlo uspešna, međutim tokom poslednjih 10 godina Erdogan je skrenuo s puta. Mi to nazivamo trovanje moći. Ekonomska kriza nas je žestoko pogodila. Dugo sam vlasnik malog preduzeća, a prvi put sada moram da se zadužujem kako bih otplatio kredite", rekao je stanovnik Istanbula.
Glavni rival Erdogana je lider Republikanske narodne stranke, sekularne i prozapadne partije koju je pre 100 godina osnovao otac turske republike – Mustafa Kemal Ataturk.
"Stanje ekonomije je katastrofalno, svesni smo toga. To je stanje koje ćemo naslediti, ali Turska mora da se menja. Niko ne treba da brine, zajedno ćemo uvesti demokratiju u zemlju, prosvetićemo je i vratiti joj mir", izjavio je Kemal Kiličdaroglu, opozicioni kandidat za predsednika.
Erdoganu je predizborna kampanja počela – u bolnici, nakon što mu je pozlilo tokom jednog intervjua. Posle nekoliko dana, vratio se redovnim aktivnostima i kampanji koju je zasnivao na obećanjima obnove Turske posle zemljotresa i prevazilaženja ekonomske krize.
Zbog strateške pozicije, Turska je ključni igrač u regionu – kako na Crnom moru tako i na Bliskom istoku. To joj je omogućilo povlašćene odnose sa Zapadom i članstvo u NATOu. Pobeda opozicije na izborima dovela bi do velikih promena u spoljnoj politici Turske.
"Turska jeste na Zapadu, međutim Turska nije uvela sankcije Rusiji dok u isto vreme prodaje Ukrajini Bajraktare, vojna vozila i municiju i pokušava da se pozicionira kao posrednik. To bi značilo praktično uključivanje Turske u ratnu koaliciju proksi rata NATO i Rusije u Ukrajini. To bi značilo i da bi Turska prestala da pravi bilo kakve formalne prepreke Švedskoj za članstvo u NATO", izjavio je Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za Marker.
Poslednjih godina turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je nesuglasice sa zapadnim partnerima. Poslednji put početkom meseca, posle sastanka njegovog glavnog rivala na izborima i američkog ambasadora. Taj sastanak Erdogan je nazvao mešanjem Amerike u unutrašnja pitanja Turske i zapretio da će diplomati uskratiti gostoprimstvo. Iako su Kiličdaroglu i Erdogan favoriti, prema istraživanjima javnog mnjenja, nijedan nema većinsku podršku za pobedu u prvom krugu izbora.
Izvor: Insajder