Izbori za Evropski parlament: Preraspodela snaga, EPP i dalje vodeći (VIDEO)
Preraspodela snaga, bez tektonskih promena. U najkraćem, rezultati izbora za Evropski parlament. Sa nadpolovičnom izlaznošću, građani Evropske unije izglasali su podršku kontinuitetu politike Unije, oličenu u vođstvu Evropske narodne partije (EPP) i socijaldemokrata. Uspehe su zabeležile i struje koje naginju udesno, a gubitnici su Liberali i Zeleni.
Sudeći prema rezultatima izbora za novi saziv Evropskog parlamenta, Evropljani su, za pet godina prožetih krizama izazvanim pandemijom i ratom na istočnoj granici, postali konzervativniji - i okrenuli se desnom političkom spektru.
I do sada vodeća Evropska narodna partija zabeležila je još bolji rezultat - u novom sazivu Evropskog parlamenta, od 720 zauzeće 188 poslaničkih mesta - 10 više nego ranije. Socijaldemokrate će imati pet poslanika manje, odnosno 135. Najveći pad zabeležile su prethodno treće i četvrte grupacije po snazi - Liberali i Zeleni, izgubile su po 20 mesta. S druge strane, uspeh beleže grupe Konzervativca i Desničara, pa će imati 81, odnosno 64 zastupnika. Najveći skok je među nepridruženim poslanicima, pa će ih sada biti 77 u Evropskom parlamentu, 28 više nego ranije.
Nepridruženi poslanici su oni koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu, a većinom dolaze iz evroskeptičnih, desničarskih i populističkih stranka. Kao i uoči izbora 2019, u Briselu se i sada upozoravalo na uspon tih snaga. Međutim, činjenica je da stranke iz kojih dolazi najveći broj nepridruženih poslanika - nemačke Alternative, italijanske Lige i mađarskog Fideza, pored evroskepticzima, nemaju toliko ideoloških sličnosti oko kojih mogu da se udruže, a nisu ni brojne.
"Njima jesu porasli rezultati i broj poslanika, ali ne do nivoa koji može da ugrozi ono što je evropski establišment - prvenstveno jer će Evropska narodna partija sa više poslanika sada nego što je imala, imati mnogo veću političku moć da unutar same koalicije traži više i samim tim više politika formira na evropskom nivou", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz Organizacije "Novi treći put".
Prethodni saziv Evropskog parlamenta radio je u vreme velikih kriza za Evropsku uniju – pandemije i rata. Pored nasleđenih zadataka, novi saziv imaće i nove zadatke, pre svih proširenje i reformu Unije do 2030. U Srbiji će prethodni saziv biti upamćen po kritikama i, pre svega, zbog dve rezolucije. Prva rezolucija je usvojena posle oružanog sukoba u mestu Banjska na Kosovu i Metohiji, a druga posle izbora u decembru, kada je Evropski parlament pozvao na međunarodnu istragu zbog navodnih izbornih neregularnosti u Srbiji.
"Razlika je glavna što kada se politički spektar pomeri udesno u Evropskom parlamentu, tu će biti manje primetnih protivnika politika koje sprovodi vlast u Srbiji; najveći kritičari su uglavnom dolazili s leva, bilo iz socijaldemokratske, liberalne ili zelene partije a iz ovih desnih grupacija manje. Može se reći da je ovaj novi parlament, koji je više desno, manje kritičan prema vlasti u Srbiji", naveo je Milić.
Veća zastupljenost desnice u Evropskom parlamentu neće znatno uticati na nastavak dosadašnje politike Evropske unije. Na čelu najmoćnije evropske institucije - Evropske komisije, po svemu sudeći, ostaje Ursula fon der Lajen iz Evropske narodne partije.
S druge strane, na nacionalnom nivou, uspeh desnice već pravi promene – pala je vlade Francuske.
Dok je u Belgiji Vlada odstupila nakon poraza na istvoremeno održanim federalnim izborima.
Izvor: Insajder