Izborni zakon Republike Srpske – uvod u novu krizu (VIDEO)

Vladajuća koalicija u Skupštini Republike Srpske sprema svoj izborni zakon, uprkos tome što entiteti u Bosni i Hercegovini nemaju na to pravo. Tim zakonom se predviđa potpuna samostalnost Srpske, koja ne bi primenjivala odredbe izbornog zakona BiH, kao ni odluke Ustavnog suda te države. Tekst izbornog zakona Republike Srpske koji je najavljen do 20. aprila - objavljen je krajem marta, odnosno pre nego što je visoki predstavnik u BiH objavio izmene državnog izbornog zakona.

Narodna skupština Republike Srpske. Foto: Narodna skupština Republike Srpske

Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini biće raspisani najverovatnije za šesti oktobar. Izmene državnog izbornog zakona, koje je objavio visoki predstavnik, podrazumevaju i da Centralna izborna komisija BiH imenuje predsednike biračkih odbora, kao i uvođenje skenera i video-nadzora. Nacrt izbornog zakona Srpske predviđa samostalne izbore u tom entitetu: 

“Izbori u Republici Srpskoj nemaju smisla, zato što ste vi razradili šeme kako da kontrolišete opštinske izborne komisije, gradske izborne komisije. Da stavljate svoje ljude u Republičku izbornu komisiju I da stavljate svoje ljude u Centralnu izbornu komisiju. Zato se bojite skenera i video nadzora i poštenih izbora”, izjavio je na sednici Skupštine RS Nebojša Vukanović, zastupnik Liste za pravdu i red.

Predsednik RS Milorad Dodik je u parlamentu poručio opoziciji:

”Predlažem da u tom zakonu sve što predloži opozicija bude ugrađeno u taj zakon. Pa i to da Milorad Dodik ne učestvuje na tim izborima, eto ako predlažete, ja pristajem da to piše u tom zakonu. Šta hoćete?! Nudim vam evo da izborni zakon vi napišite, usvojićemo ga”, rekao je Milorad Dodik.

Ako izborni zakon, posle dvonedeljne javne rasprave koja je u toku, bude usvojen do 20. aprila, kako je najavila zvanična Banjaluka, to praktično znači da se neće primenjivati odredbe izbornog zakona BiH, niti odluke Ustavnog suda:

“Ukoliko se ovaj izborni zakon usvoji onakav kakav je bio u nacrtu u Narodnoj skupštini Republike Srpske, on bi predstavljao de facto kršenje izbornog zakona Bosne i Hercegovine i ustava Bosne i Hercegovine, odnosno ANEKS-a 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Jer bi se time kreirale nove paralelne institucije koje zakon ne prepoznaje”, kaže za Insajder Stefan Blagić analitičar iz Banjaluke.


Visoki predstavnik i američka ambasada u BiH upozorile su Republiku Srpsku da je sopstveni izborni zakon u tom entitetu neustavan i antidejtonski. S obzirom na to da je Srbija jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma, visoki predstavnik Kristijan Šmit i predsednik Srbije su, tokom nedavnog susreta, razgovarali i o Republici Srpskoj.

“Ponovio sam našu nedvosmislenu podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu, kojim se ujedno poštuju i teritorijalni integriteti BiH i Republike Srpske u okviru BiH. Sve suprotno tome Srbija neće podržati”, napisao je predsednik Srbije posle sastanka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak 11. aprila, razgovarao je sa rukovodstvom Republike Srpske. Vučić se tom prilikom osvnuo na nacrt rezoluciju o Srebrenici. Srbija će u ponedeljak 15. aprila, poslati specijalnog izaslanika sa pismom i tražiti da razmotre kršenje svih procedura, jer je obaveza SB da se bavi pitanjem BiH u skladu sa Poveljom UN.

 “Meni se čini da je gospodin Vučić dugo vremena štitio gospodina Dodika i onako da mu je pružao podršku maksimalnu koliko bi to trebalo da bude, čak i više od toga. Međutim, čini mi se da je i Vučić svestan da u ovom trenutku, ako nastavi sa tim, da će to preuzrokovati mnoge probleme, incidente i turbulencije na političkoj sceni u Republici Srpskoj i u čitavoj BiH, a možda i šire”, rekao je za Insajder Stefan Blagić.

Ukoliko Parlament Republike Srpske usvoji svoj izborni zakon, visoki predstavnik ima ovlašćenje da ga poništi. Ono što je u “bosanskom loncu” dodatno problematično jeste to što vlast Srpske ne priznaje Kristijana Šmita, smatrajući da nije imenovan u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Naime, on je imenovan za visokog predstavnika na sednici Saveta bezbednosti 2021-ve, ali su protiv bile Rusija i Kina.

Izvor: Insajder