Izgradnja Memorijalnog centra u OOŠ “Vladislav Ribnikar” – povod za nove podele (VIDEO)
Odluka Vlade o Radnoj grupi za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OOŠ “Vladislav Ribnikar” razlog je nove podele među roditeljima đaka. Neki od njih traže da Vlada odluku stavi van snage i da se van upotrebe stavi samo deo škole u kome se dogodilo masovno ubistvo. Drugi, ipak, kažu da je odluka dobra, ali da posle 3. maja, nastava u toj školi nije trebalo ni da se nastavi. I dok se roditelji ponovo dele i sukobljavaju – postavlja se pitanje – kakva se time poruka šalje đacima te škole, ali i drugoj deci?
Dok se približava godišnjica masovnog ubistva u OOŠ “Vladislav Ribnikar”, čini se da se problemi samo gomilaju, a malo toga rešava. Stvaraju se nove podele među roditeljima đaka škole. Tako je jedan deo roditelja duboko uznemiren što, prema odluci Vlade, uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva podrazumeva zatvaranje više od polovine nekadašnje škole. Zbog toga, Vladi su uputili pet zahteva, među kojima, stavljanje ove odluke van snage, ali i da im u roku od 48 sati predstavi plan za nesmetano odvijanje nastave.
“Ističemo da se tek u tački 14. Odluke samo navodi da se Ministarstvo prosvete obavezuje da obezbedi odgovarajuće uslove za nesmetano obavljanje prosvetne delatnosti u školi. Koje? Kada? Kako? U Odluci Vlade ne stoji ništa drugo osim reči ‘na drugi način’. Duboko smo uznemireni, kao i naša deca, neizvesnošću sudbine škole i uslova za obrazovanje”, navedeno je u saopštenju koje su potpisali roditelji učenika Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”.
Iako sam Memorijalni centar u znak sećanja na ubijene nije sporan ni za koga, roditelji nisu saglasni u tome koji deo škole treba da obuhvata. Zbog toga će neki od njih večeras ispred škole održati skup gde će ponoviti svoje zahteve. Za porodice ubijene dece, međutim, ovakav skup vređa dostojanstvo žrtava. Ni Žarko Cvejić, roditelj jedne od učenica, nije saglasan sa upućenim zahtevima. Podseća i da podele među roditeljima traju još od prošle godine.
“Podelu među roditeljima, nažalost i među decom, izazvala je odluka da se deca vrate u onu školu već 10. maja, i to baš isto u sredu, pre podne, sedam dana posle krvavih događaja maja 2023. godine. Još tada je mogla biti doneta ova odluka. Još tada je mogla biti doneta odluka da neće više biti nastave u Kralja Milutina, da deo iz Svetozara Markovića kreće u temeljnu obnovu, da se do daljneg, do završetka radova, svi zajedno, cela odeljenja sa svojim nastavnicima izmeštaju u druge škole. Konkretno postala je ponuda i poziv iz Škole Sveti Sava koja je ovde na 500 metara koju je sadašnji i tadašnji sastav Saveta roditelja, po mojim saznanjima, odbio. Postojala je takva ponuda, na taj način bi svi ostali zajedno, sa svojim učiteljima i nastavnicima i sa svojim drugarima, samo ne na mesto stradanja”, izjavio je za Marker roditelj učenice Škole, Žarko Cvejić.
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, bila je deo Radne grupe za podršku ustanovama obrazovanja u kriznim psihološkim intervencijama, koju je Vlada formirala dva dana nakon masovnog ubistva. Smatra da je ovo samo još jedan u nizu primera podela u društvu, ali da u ovoj situaciji do podela nije smelo da dođe.
“Svakako ne donosi ništa dobro nikome, a pogotovo ne deci koja tu treba svakodnevno da se nalaze, druže, uče i ostalo. Tako da je to nešto što zaista štetno utiče na sve one koji su uključeni u ovu situaciju, pre svega roditelje, čija deca su stradala u tragedijama, ali i ona deca koja su nastavila da idu u školu, braće i sestre onih koji su ubijeni, tako je to zaista nešto što ni na koji način nije smelo da se dogodi”, ocenila je Džamonja Ignjatović.
Vlada Srbije je prošle nedelje donela odluku o formiranju Radne grupe za upostavljanje Memorijalnog centra, koja će imati 12 članova – među kojima roditelji ubijene dece, predstavnici ministarstva prosvete, kulture i javnih ulaganja, direktor škole, Grad Beograd, ali i predstavnici civilnog društva. Cilj Radne grupe je da predloži konkretne mere, kako je navedeno, u odnosu na potrebe porodica žrtava zločina, ali i šire zajednice.
Izvor: Insajder