Izmene Zakona o postupku upisa u katastar: Veći troškovi za građane i ukidanje odgovornosti za nepoštovanje rokova (VIDEO)
Prema novom Zakonu o postupku upisa u katastar, građani sve zahteve od sada podnose putem Interneta. Nova odluka trebalo bi da ubrza rad katastra, a građanima pomogne da, zbog jednog papira koji obično nedostaje, ne dolaze više puta na šalter. Ipak, stručna javnost ga kritikuje jer građanima nameće dodatne troškove - za svaki zahtev upućen katastru moraće da traže advokatske usluge.
Građani koji do sada nisu upisali stan u katastar, od sada će to raditi elektronskim putem, ali, isključivo uz posredstvo javnih beležnika i advokata. Za to će, prema tarifi Advokatske komore Srbije, morati da plate 24 000 dinara, uz već propisanu taksu Republičkog geodetskog zavoda od nekoliko hiljada dinara.
Izvršni sekretar Sindikata "Nezavisnost“ Republičkog geodetskog zavoda ističe da će sada građani imati dva troška.
"Imamo za posledicu sada ono što je za građane najvažnije što će neki troškovi koji nisu postojali sada biti nametnuti građanima, tj. svim korisnicima usluga katastra. To su takse koje će morati da plaćaju advokatskim kancelarijama, geodetskim agencijama kod kojih će da podnose zahteve u elektronskom obliku. To vam je kao kada odete u poslastičarnicu i tamo kupite hleb jeftinije nego u pekari. E a Sada smo došli u situaciju, da u pekari uopšte ne možete da kupite hleb, već morate da idete u poslastičarnicu, gde će to da bude daleko skuplje“, objašnjava Pejčinović.
Zamenik direktora Republičkog geodetskog zavoda Darko Vučetić kaže da je neophodno da se zahtevima za katastar bave profesionalci, a da će tarifu određivati tržište.
"Katastru se ne plaća ništa. Podnošenje zahteva se ne plaća. Ono što danas plaćate, to je cifra Advokatske komore Srbije koja kaže da sve one analize i pravnu pomoć koju dobijate i otklanjanje svih nedostataka koji su vas sprečavali da upišete u katastar te nekretnine od pre 40 godina, postoji jedna tarifa, e ta tarifa s obzirom da sada imate 4.000 takvih advokata i profesionalnih korisnika je stvar tržišta, i kompleksnosti predmeta koje oni uzimaju. Ukoliko dolazite sa 40 godina starom dokumentacijom, ako je sve čisto i ako imate samo neke sitnice da se promene, onda je ta tarifa mnogo manja“, ističe Vučetić.
Među spiskom zahteva koje, prema novom zakonu, podnose advokati, našla se i stavka - promena vrste prava, odnosno konverzija.
Mile Antić iz Mreže za restituciju ističe da takva formulacija nije dobra.
"Neko je iz Republičkog geodetskog zavoda protumačio da je promena vrste prava zapravo konverzija i da pravo korišćenja na određenom građevinskom zemljištu koje je stečeno u vreme komunizma, da još niko nema evidenciju ko je sve delio i kada čitave kvartove Beograda, da se to smatra samo promenom vrste prava, tj. da to više nije pravo korišćenja nego da će preći u pravo svojine. Tu se skriva jedna jako značajna stvar, a to je da faktički dolazi do otuđenja tj. do poklona državnog građevinskog zemljišta, koje je jednostavno i dalje nepopisano“, smatra Antić.
Kritičari Zakona o postupku upisa u katastar podsećaju na dugogodišnji problem gomilanja predmeta i nedonošenja zahteva u predviđenom roku. Zbog toga je, ističu, problematično to što se novim zakonom ukida prekršajna odgovornost za nepoštovanje rokova za rešavanje predmeta.
Izvor: Insajder