Izvoz žitarica iz Ukrajine: Između sporazuma i nastavka sukoba

Kijev je optužio Rusiju da je granatirala trgovačku luku, dan nakon što je u petak 22. jula, potpisan sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora. Vlasti u Kijevu pozvale su Ujedinjene nacije i Tursku da garantuju da će Rusija poštovati dogovor iz Istanbula.

Zajednički Koordinacioni centar u Istanbulu, koji je uspostavljen nakon dogovora o otpremanju poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, saopštio je da preduzima sve napore da se što pre pokrene izvoz ukrajinskog žita kroz Crno more.

Kijev: Ukrajina može da otpremi 60 miliona tona žitarica, Rusija traži način da ne sprovede dogovor

Savetnik za ekonomska pitanja ukrajinskog predsednika Oleg Ustenko rekao je da bi Ukrajina mogla da izveze 60 miliona tona žitarica tokom perioda od osam do devet meseci pod, kako kaže, uslovom da njene luke nisu blokirane.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je da jučerašnji ruski raketni udar na luku Odesa pokazuje da će Moskva naći način da „ne sprovede dogovor“ o izvozu žita preko Crnog mora.

„Ovo dokazuje samo jedno - bez obzira šta Rusija kaže i obeća, naći će načina da to ne sprovede", rekao je Zelenski.

SAD: Radimo sa Ukrajinom na "planu B" za izvoz žitarica

Direktorka američke Agencije za međunarodni razvoj Samanta Pauer saopštila je da Sjedinjene Države rade sa Ukrajinom na "Planu B" kako bi se izvezle žitarice iz te zemlje, posle ruskog napada na luku Odesa.

Ona je objasnila da "Planu B" uključuje kopnene, železničke i rečne puteve, kao i, kako navodi, barže, ali i prilagođavanje šinskih sistema tako da budu u skladu sa onima u EU, kako bi izvoz mogao da se odvija brže.

Samanta Pauer je dodala da je oko 20 miliona tona pšenice i kukuruza zarobljeno u Odesi. 

Moskva: Učešće treće strane u obezbeđivanju žitarica iz Ukrajine

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će, kako bi se obezbedila bezbednost brodova sa ukrajinskim žitom u Crnom moru zajedno sa Rusijom i Turskom, postojati i treća strana, koja će biti određena naknadno.

"U Istanbulu smo uspeli da postignemo dogovor: Ukrajina se bavi deminiranjem i slanjem brodova na otvoreno more. Rusija, Turska i još jedan učesnik, koji tek treba da se odredi, pratiće brod do Bosfora", rekao je Lavrov.

Lavrov je istakao je da je sveobuhvatni cilj Moskve da sruši vladu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dok, kako kaže, Moskva nastavlja da bombarduje gradove širom Ukrajine.

Lavrov je optužio Kijev i "njegove zapadne saveznike" da šire propagandu koja, kako je istakao, ima za cilj da osigura da Ukrajina "postane večiti neprijatelj Rusije".

„Rusija se nada da će generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš uspeti da reši problem sankcija koje onemogućavaju izvoz žita iz Rusije“, naveo je Lavrov.

Borelj: EU ostaje čvrsta podrška Ukrajini 

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj rekao je u petak, 22. jula, da Evropska Unija ostaje čvrsta u podršci Ukrajini.

„Evropska unija ostaje fokusirana i odlučna u pomoći Ukrajini u borbi za slobodu i nezavisnost. Ukrajini je potrebno još oružja, i mi ćemo pomoći“, rekao je Borelj.

Evropska unija odobrila je petu tranšu novčane pomoći Ukrajini za nabavku oružja u iznosu od 500 miliona evra, saopštio je Evropski savet.

Ukupna novčana sredstva koja je EU opredelila kao pomoć Ukrajini za kupovinu oružja iznose 2,5 milijarde evra. 

Ukrajini potrebno 750 milijardi dolara za rekonstrukciju

Na inicijativu supruge predsednika Ukrajine, Olene Zelenske, u subotu 23. jula održan je samit posvećen obnovi Ukrajine. 

„Glavna svrha događaja bila je da se razgovara o posleratnoj budućnosti naše zemlje i sveta, kao i da se prikupi sredstva za sanitetska vozila za Ukrajinu“, navodi se u saopštenju posle sastanka, koje je objavljeno na sajtu predsednika Ukrajine. 

Kako se dodaje, samit je osmišljen tako da se „još jednom skrene pažnju svetske zajednice na rat punih razmera koji traje već peti mesec u centru Evrope“.

Ranije je, na konferenciji za obnovu Ukrajine održane početkom jula, u Švajcarskoj, saopšteno kako je Ukrajini potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal je objasnio da prva faza obnove Ukrajine podrazumeva rešavanje svakodnevnih problema ljudi kao što je vodosnabdevanje, druga faza je “brzi oporavak” koji se, kako kaže, odnosi na period odmah posle obustave sukoba, uključujući privremeni smeštaj, bolnice i škole, dok je poslednja faza, transformisanje zemlje u dužem vremenskom periodu.

Od početka rata, oko 6 milijardi 200 miliona eura finansijske pomoći Ukrajini

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je, da je od početka rata do jula meseca Unija usmerila 6 milijardi 200 miliona eura finansijske pomoći Ukrajini. Dodaje da će biti izdvojeno još sredstava.

„Značajno ćemo se angažovati u kratkoročnoj i dugoročnoj obnovi", poručila je fon der Lajen.

Evropska unija će uspostaviti platformu za koordinaciju obnove Ukrajine posle rata sa Rusijom, poručila je ona.

Platforma će, kako je navela, biti korišćena za utvrđivanje investicionih potreba, koordinaciju poteza i usmeravanje resursa. Evropa, kako kaže, ima posebnu odgovornost i strateški interes da bude uz Ukrajinu.

Ruska invazija na Ukrajinu počela je 24. februara iz tri pravca, sa severa, zapada i juga. Prema podacima Ujedinjenih nacija od početka rata na istoku Evrope više od 12 milona ljudi napustilo je svoje domove, a više od 8 miliona ljudi pobeglo je iz zemlje. 

Izvor: Agencije, Insajder