Jačanje diplomatskih odnosa sa “trećim” zemljama - Putinov odgovor na poternicu i pritiske Zapada (VIDEO)
Poternica za predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom i dečjim ombudsmanom u Rusiji Marijom Belovom, po optužnici Međunarodnog krivičnog suda koja ih tereti za protivpravnu deportaciju dece u Rusiju iz okupiranih ukrajinskih područja, pokrenula je niz diplomatsko-političkih poteza i Zapada i Rusije.
U tom otvorenom sukobu, Kina koristi šansu da se nametne kao faktor globalnog pomirenja, dok se ostale, manje uticajne zemlje, među kojima je i Srbija, trude da ni sa jednom stranom dodatno ne zatežu odnose. Još uvek nije poznato da li i kakve nove zahteve Srbija može da očekuje od Zapada.
Srbija, koja priznaje Sud u Hagu, nema obavezu da isporuči predsednika Rusije u slučaju njegove diplomatske posete. Sve i da imamo tu obavezu, tako nešto ne bi bilo moguće jer Rusija ne priznaje taj sud.
U toj situaciji, hapšenje po poternici izvodljivo je jedino ukoliko država koja nije potpisnica Rimskog statuta sama ne pristane da sa tim sudom sarađuje. U Rusiji, u kojoj Putina podržava više od 70% birača, tako nešto trenutno nije moguće.
Dr Branislav Ristivojević, profesor međunarodnog krivičnog prava, kaže da je obaveza pristanka države nepotpisnice na saradnju sa sudom definisana i Članom 98 domaćeg Zakona o prihvatanju Rimskog statuta.
"Ne samo da ne može da izda ovakav nalog, ne može ni da ga sprovodi dok od treće države, one koja nije potpisnica Statuta ne dobije saglasnost o ukidanju imuniteta“, objašnjava Ristivojević.
Otimanje dece zabranjeno je Konvencijom o kažnjavanju genocida Ujedinjenih nacija, iz 1948. godine. Dok Sud, koji uglavnom finansiraju zemlje Zapada, Putina optužuje upravo za otimanje dece, on pokušava da objasni svetskoj javnosti da je Rusija samo poštovala pravila ratovanja i od ratnih dejstava zaštitila decu koja su u konfliktu ostala bez roditelja.
Rusija je za početak aprila tražila neformalnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi objasnila zbog čega je decu deportovala iz Ukrajine. Kijev tvrdi da je više od 16 hiljada mališana završilo u Rusiji, dok Istražna komisija UN raspolaže podacima o ilegalnom transferu nekoliko stotina mališana.
„Rusija želi da se opravda, ne toliko pred Zapadom, jer oni nemaju toliko intencija da se opravdaju pred zapadnom javnošću, koliko zbog šire svetske javnosti. U Rusiji je sad jako popularan taj politički termin "mirovoj boljšinstvo", ili svetska većina, gde oni zapravo opisuju ostali svet, mimo Amerike i Evrope i nekoliko država u Jugoistočnoj Aziji koji su im saveznici i to je publika kojoj Rusija želi da se opravda“, kaže za Insajder dr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
Zapad Putinu pokušava da zatvori sva vrata, dok on pojačava diplomatske aktivnosti. Planira da otputuje u Južnu Afriku na Samit G 20, a sada je bio domaćin kineskom predsedniku Si Đinpingu, sa kojim je razgovarao o jačanju političkih i ekonomskih odnosa, ali i o trajnom mirovnom rešenju u Ukrajini.
Obišao je i Krim, u trenutku obeležavanja devet godina od aneksije. Otišao je i u noćnu posetu Mariupolju.
„On je bio tu da pokaže da je to deo Rusije i da na neki način udari svoj pečat, ali ta poseta nije imala jednu dozu trijumfalizma koji se možda u nekom ranijem periodu očekivao i na neki način jeste jedan način njegovog prkosa upravo ovoj temi o kojoj smo govorili“, kaže Igrutinović.
Na osnovu prethodnih iskustava bi bilo moguće pretpostaviti da li će i kakve nove zahteve, zbog tog konflikta Zapad staviti pred Srbiju, kažu sagovornici Insajdera.
„Ono što je za očekivati je da u sledećim nekim fazama zbog takve odluke suda dolazi do određenih individualnih sankcija prema licima, prema pojedincima koji ostvaruju kontakte sa Ruskom Federacijom, njihovom diplomatijom“, kaže advokat Goran Petronijević.
Zapad nam ne isporučuje nove zahteve, ruske diplomate ne najavljuju posete, a Srbija pokušava da ostane što manje vidljiva.
„Mislim da će se naša Vlada dosta pažljivo time baviti, oslanjajući se i na javno mnjenje i gledaće da to bude politički oportuno za nju, ali ja ne vidim naznake promene dosadašnje politike uopšte“, dodaje Igrutinović.
Okružena prozapadnim zemljama koje su Rusiji odavno uvele sankcije, Srbija to nije učinila. Ipak, osudila je agresiju na Ukrajinu. To koliko će za Srbiju biti moguće kretanje srednjim putem sve je aktuelnije pitanje.
Izvor: Insajder