Još jedna krizna godina za nama (VIDEO)
Kao i prethodne dve godine, i 2022. obeležila je – kriza. Dok je zbog pandemije korona virusa još tinjala zdravstvena kriza, na nju su se nadovezale nove. Rat u Ukrajini prouzrokovao je najpre izbegličku, pa prehrambenu i energetsku krizu. Svet je bio korak bliže direktnom sukobu vodećih nuklearnih sila. Ove godine su se, možda više nego ranije, videle i posledice klimatskih promena; zbog elementarnih nepogoda nastradalo je hiljade ljudi. Padale su vlade zbog skandala, a građani protestovali nezadovoljni potezima svojih država.
"Doneo sam odluku o sprovođenju specijalne vojne operacije. Njen cilj je zaštiti ljude koji su osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu koje je sprovodio kijevski režim. I zato ćemo nastojati da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu. I, takođe, privedemo pravdi one koji su počinili brojne krvave zločine nad civilima, uključujući građane Ruske Federacije", izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin 24. februara.
Specijalna vojna operacija, kako Rusija naziva invaziju na Ukrajinu, počela je 24. februara a Kremlj i veći deo sveta očekivali su da će rat trajati kratko.
"Slava Vojsci Ukrajine! Muškarci i žene, naši branitelji - briljantno branite našu zemlju protiv jedne od najmoćnijih zemalja sveta! Danas je Rusija napala celu teritoriju naše zemlje i danas su naši branitelji uradili mnogo. Neprijatelj ne napada samo naša vojna postrojenja, kako tvrdi, već i civilna. Ubijaju ljude i pretvaraju mirne gradove u vojne mete. To je podlo i neće biti zaboravljeno", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na prvom obraćanju javnosti po početku invazije, 24. februara.
Ruska vojska je u prvim danima rata stigla do Kijeva, ali se zbog loše snabdevenosti povukla. Vojska Ukrajine uspela je u međuvremenu da oslobodi više od 60 odsto teritorije., što je iznenadilo mnoge. Ipak, to ne bi bilo moguće bez međunarodne podrške – pre svih Evropske unije i Amerike. Do sada je Ukrajina dobila oko 100 milijardi evra pomoći i neka od najmodernijih oružja.
Međutim, posle deset meseci rata, prema procenama američkog generalštaba, ubijeno je i ranjeno 40.000 civila i ukupno više od 200.000 vojnika. Gotovo osam miliona Ukrajinaca izbeglo je iz svoje zemlje. Rusija je optužena za niz ratnih zločina – poput masakra u Buči, gde je, kako tvrdi Kijev, ubijeno 300 civila, i bombardovanja pozorišta u Marijupolju, gde je, tvrde, poginulo najmanje isto toliko ljudi. Ukrajina je pretrpela i veliku štetu na civilnoj infrastrukturi pa je, prema državnim procenama, više od devet miliona ljudi sada bez struje.
Posledice rata prelile su se i van granica Ukrajine. Pre rata, Evropska unija, koja je nabavljala gotovo polovinu prirodnog gasa iz Rusije, i trećinu nafte, uvela je osam paketa sankcija Rusiji.
"Želim da naglasim da smo uprkos ogromnim rezovima u snabdevanju bili u stanju da izdržimo ucenu. Radili smo i radićemo odgovorno. Naš odgovor na rusku ucenu je plan da smanjimo potrebu za ruskim gasom za dve trećine do kraja godine", izjavila je predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen 12. decembra.
Posledice rata osetili su građani širom Evrope u novčanicima; u nekim zemljama Unije računi za struju i gas su gotovo udvostručeni. Rat preti da izazove i prehrambenu krizu, naročito u Africi jer su Rusija i Ukrajina jedni od glavnih proizvođača hrane i poljoprivrednog đubriva.
Rat u Ukrajini izolovao je Rusiju od zapadnog sveta, ali ju je približio Kini – glavnom rivalu Sjedinjenih Američkih Država. Odnosi dve supersile zaoštreni su u avgustu, posle posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, države koju Kina smatra svojom teritorijom. Ubrzo posle toga, Kina je održala najveću vojnu vežbu, u vodama oko te zemlje.
Ove jeseni, ustali su žene Irana. Simbol protesta u toj zemlji je 22-ogodišnja Mahse Amini, koja je u septembru umrla u pritvoru, u kojem se našla zbog navodnog nepropisnog nošenja hidžaba. Zbog sumnje da je preminula usled posledica batinjanja u zatvoru, u Teheranu su počeli nemiri koji su se proširili na 160 gradova. Prema podacima organizacija za ljudska prava, tokom protesta ubijeno je 500, a uhapšeno oko 18 000 ljudi.
Protestovalo se i u Kini, u novembru, zbog strogih mera protiv korona virusa. Građani su se pobunili posle požara u jednoj kineskoj provinciji, kada je poginulo desetoro ljudi koji, zbog kovid mera, nisu mogli da napuste zgradu. Kada su se protesti proširili, vlasti su odlučile da znatno ublaže kovid mere.
Elementarne nepogode širom planete vratile su u fokus javnosti pitanje klimatskih promena. Toplotni talas pogodio je Evropu ovog leta kada je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, umrlo 15 000 ljudi. Najteže su bile pogođene Nemačka i Španija. U višemesečnim poplavama u Pakistanu, prouzrokovanih monsunskim kišama, nastradalo je 1.500 ljudi. U Americi su aktuelne snežne oluje, u kojima je do sada umrlo 60 osoba.
Planeta Zemlja dobila je osmomilijarditog stanovnika, a izgubila neke istorijske ličnosti. Kraljica Elizabeta Druga preminula je u 96. godini, a nasledio ju je kralj Čarls Treći. U Rusiji je u 91. godini umro poslednji predsednik nekadašnjeg Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov, koji je sahranjen bez državnih počasti.
Izvor: Insajder