Jurić o bezbednosti dece na internetu: Više od 40 odsto je bilo žrtva određenog seksualnog zlostavljanja

„Samo pet odsto mladih je određeni sadržaj, koji su sami recimo pravili, svojevoljno podelilo sa nekom osobom. Dakle, jako veliki broj je ucenjen ili uslovljen da svoj neki sadržaj podeli sa nekom osobom”, rekao je Jurić.

On je istakao da je ucena najteži vid oblika zlostavljanja dece na internetu, zato što u velikom broju slučajeva upravo nakon određene ucene dolazi i do fizičkog kontakta i do fizičkog zlostavljanja. 

„Kada pričamo o tome šta je teže - da li psihičko ili fizičko zlostavljanje ja mislim da su nijanse vrlo male”, ocenio je Jurić i istakao podatak da je „93 odsto dece svedočilo o nekom vidu zlostavljanja seksualnog zlostavljanja na internetu”. 

On je rekao da iskustvo sa radionica na kojima se radi sa decom pokazuje da 99 odsto dece priznaje da roditelji ne vode računa o tome sa kime se oni dopisuju na internetu.

„Kada pitate decu da li podele lozinku recimo od svojih društvenih mreža sa svojim roditeljima, samo 10 posto će se javiti i reći da to urade. Dakle, mi jednostavno ne zadobijamo dečije poverenje, zbog toga nam se oni ne poveravaju. Često pričamo o tome kako zadobiti dečije poverenje, a ja kažem mi kao roditelji moramo sa decom provoditi više vremena na internetu da bi nam pričali o svojim problemima na internetu.”

Komlen Nikolić: U slučajevima sajber kriminala najveći problem je kasna reakcija

Broj prijava za krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala rastu iz godine u godinu pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva. Tako je pre deset godina u Tužilaštvu bilo ukupno 660 predmeta iz ove oblasti, dok je prošle godine taj broj iznosio više od pet hiljada. 

Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić je u Markeru izjavila da je Srbija u delu kad je sagledavanje značaja borbe protiv sajber kriminala možda čak i otišla korak dalje u odnosu na ostalo zakonodavstvo u većini zemalja.

Prema njenom mišljenju, tužioci i policajci koji se bave ovom vrstom kriminala imaju znanje i obučeni su za taj rad, ali bi veća pažnja trebalo da se usmeri na kapacitete Pravosudne akademije, odnosno na sudije.

Krivična dela u ovoj oblasti su raznolika, ali su procedure jasne „u pogledu fiksiranja takozvanih digitalnih dokaza“, kaže ona.

„Najveći problem jeste vreme i pravovremeno reagovanje i fiksiranje tih dokaza. I u masu slučajeva to vreme se izgubi. Najveći problem, kada je u pitanju borba protiv visokotehnološkog kriminala, je što se ne reaguje na vreme, ne samo od državnih organa, nego i  od oštećenih“, ističe predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Navela je i da je u tim slučajevima štetu jako teško utvrditi, ali da u slučaju kada se krivično delo odnosi na decu, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima dobar procenat osuđujućih presuda.  

„Možemo da pričamo eventualno o kaznenoj politici suda, da li su izrečene kazne odgovarajuće, ali to je nikad završena tema srpskog pravosuđa. U slučajevima zloupotrebe dece na internetu, najveći broj predmeta koji sada imamo svodi se na onog koji poseduje taj materijal, a manji broj predmeta se odnosi na samu zloupotrebu dece“, dodala je.