Kako će odluka Centralne banke uticati na život građana na KiM: “Dinar će vredeti koliko i papir” (VIDEO)
"NLB Komercijalna banka“, preko koje Srbi na Kosovu i Metohiji primaju plate i penzije, od danas više ne radi u Pokrajini. Dok kosovska i sprska Centralna banka ne nađu način za novčane transakcije, tamošnjim Srbima ostaje da otvore nove račune Poštanskoj štedionici. Međutim, pitanje je i dokle će to moći da funkcioniše.
U većinski srpskim mestima na Kosovu i Metohiji, sredstvo plaćanja do sada je bio dinar, a u istoj valuti isplaćivane su plate, penzije i socijalna davanja. Tako će odluka Centralne banke Kosova o ukidanju dinara najviše uticati na svakodnevni život građana.
To ističe i Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam koji navodi da je ukidanje dinara i od simboličkog i od suštinskog značaja.
"Običan građanin kada ode u prodavnicu njemu će taj dinar vredeti kao i ovaj papir, znači neće moći za njega ništa da kupi. Pretpostavlja se da će Poštanska štedionica biti nova sertifikovana banka koja će moći da barata sa dinarima, ipak neće moći građani Kosova da sa dinarima kupuju bilo šta, ali će moći da kada imaju doznake u dinarima da ih konvertuje u toj banci", objašnjava Popov.
Najnovija ekonomska odluka, o ukidanju dinara, zapravo je samo nastavak niza političkih poteza kojima se zaoštravaju odnosi Beograda i Prištine i smanjuju nadležnosti Srbije na teritoriji Kosova i Metohije.
Od 2000. pa do 2006. godine, Beograd je u trgovinskim odnosima tretirao KiM kao sastavni deo Srbije, kada roba iz centralne Srbije nije carinjena na ulasku na KiM. Međutim, 2006. godine Srbija u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini priznaje Kosovo kao jedinstvenu carinsku teritoriju, doduše, pod imenom "Kosovo Unmik".
Treća faza trgovinskih odnosa počinje 2008. godine, kada Kosovo jednostrano proglašava nezavisnost, a Srbija odgovara blokadom na uvoz robe sa oznakom kosovske carine.
Ta blokada traje sve do 2011. godine, kada Beograd i Priština u Briselu postižu dogovor kojim se omogućava slobodna trgovina, po pravilima CEFTE. Međutim, krajem 2018. godine, Priština uvodi carinu od 100 odsto na robu iz centralne Srbije.
U proleće 2020. godine, carinjenje robe iz centralne Srbije zamenjuje merama reciprociteta, koje posle samo nekoliko meseci ukida nova kosovska Vlada.
Tačno tri godine kasnije, u leto 2023. godine, kao odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije, Priština zabranjuje ulazak srpske robe na teritoriju KiM, i ta odluka i dalje je na snazi.
Smanjenju ingerencija srpskih institucija u Pokrajini doprinelo je i izlazak Srba iz kosovskih institucija i, nedavno, prihvatanje kosovskih regitarskih tablica, smatra Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
"Posebno moram da kažem da je tome doprinelo to što smo mi sebi pucali u nogu kada smo posle protesta u decembru pretprošle godine zbog uvođenja tablica povukli Srbe iz institucija i kada su policajci skinuli uniforme, tako da nema nijednog srpskog policajca tamo, i to je bio jedan značajan doprinos da Kosovo dobije sva obeležja državnosti", rekla je Popov.
Odluku Centralne banke Kosova o ukidanju dinara ne odobravanju Amerika i ostale zemlje Kvinte koje su u više navrata tražile da se ta odluka razmotri jer direktno utiče na život kosovskih Srba.
Izvor: Insajder