Kako je nevažeća lična karta Beograđanke postala validan dokument za izjavu podrške izbornoj listi? (VIDEO)
Beograđanka Iva Đinđić Ćosić koja je otkrila da su na izjavi podrške jednoj izbornoj listi zloupotrebljeni ne samo njen potpis, već i podaci iz njene stare lične karte, otvara brojna pitanja o zaštiti podataka građana. Taj primer ne samo da budi sumnju da to nije usamljen slučaj, već i zabrinutost da li su institucije sposobne da zaštite podatke građana. Ćutanje i nereagovanje nadležnih povećavaju zabrinutost.
Ukoliko nadležne institucije ne pronađu i ne kazne odgovorne, otvara se sumnja na zloupotrebe širih razmera, odnosno da podaci građana mogu da se zloupotrebe u svakoj prilici i za bilo koje potrebe.
Istekla lična karta Ive Đinđić Ćosić poslužila je kao validan dokument na izjavi podrške jednoj izbornoj listi. Osim što je na izjavi podrške, koju nije potpisala, njen falsifikovani potpis, uvidom u tu izjavu je otkrila i da je na njoj broj njene stare lične karte. Ko je i kako došao u posed njenih ličnih podataka, i to iz nevažećeg dokumenta?
Advokat Miloš Janković ističe da građani ne ostavljaju podatke samo u državnim institucijama.
"Problem je što pristup podacima o ličnosti ima ogroman broj subjekata. Konkretno vi ako hoćete da kupite nekretninu, ili probate da uradite bilo šta u državnim organima, domu zdravlja, vi ćete priložiti svoju ličnu kartu. Znači podaci su dostupni širokom krugu lica. Znači jedna stvar je da se ne smeju zloupotrebljavati ti podaci, ali problem je što se ti podaci zloupotrebljavaju i što je to evidentno i oni koji to rade ne odgovaraju“, kaže Janković.
Zakon o ličnoj karti i Pravilnik o tom dokumentu jasno definišu postupak poništavanja lične karte. Prilikom uručenja nove lične karte, stara se poništava i potom vraća vlasniku. Poništena lična karta upisuje se u evidenciju, odnosno registar poništenih ličnih karata koji vodi MUP. Da li su podaci sa isteklom ličnom kartom u ovom slučaju uzeti iz državne institucije ili sa nekog drugog mesta, pitanje je za nadležne organe.
Pitanjem falsifikovanja ličnih podataka građana već dva meseca bavi se Prvo osnovno javno tužilaštvo ali, kako navode, i dalje rade na prikupljanju informacija. Da li je u okviru MUP-a pokrenuta istraga kako bi se utvrdilo da li su podaci građana procureli iz njihove baze podataka? Iz policije nismo dobili odgovor.
Advokat Miloš Janković objašnjava da je to ipak pitanje kojim bi najpre trebalo da se bavi upravo tužilaštvo.
"Najbrži put da se razotkrije odakle su došli ti podaci, prvo da se utvrdi da li su verodostojni potpisi lica koji su na listama - kada se to bude utvrdilo, onda će se utvrditi odgovornost overitelja, ako je neko uradio pod pritiskom overu ili zarad nekog interesa možda će mu više odgovara i da kaže ko je sve to organizovao. Smatram da je ovo prevashodno pitanje za Tužilaštvo i da je to nadležnost tužilaštva, i ne samo da ima mehanizme nego i obavezu da to utvrdi“.
Slučaj građanke čiji su lični podaci zloupotrebljeni, a među njima i broj njene stare lične karte, pokreće pitanje zaštićenosti podataka svih građana.
Poverenik za informacije od javnog značaja je, koliko juče, izjavio da su lični podaci građana ugroženiji nego ikada i da sve institucije zajedno treba da rade na njihovoj zaštiti. Međutim, na pitanje Insajdera da li će pokrenuti postupak kako bi se utvrdilo kako se broj nevažeće lične karte jedne Beograđanke našao na izjavi podrške izbornoj listi, nije odgovorio.
Podsetimo, predstanici Koalicije „Srbija protiv nasilja“ u Gradskoj izbornoj komisiji pondeli su u novembru krivične prijave zbog sumnje na falsifikovanje potpisa i ličnih podataka građana na izjavama podrške za više izbornih lista.
Među građanima čiji su podaci zloupotrebljeni je i Beograđanka Iva Đinđić Ćosić koja je, uvidom u izjavu podrške listi "Dosta! Evropski put“ utvrdila da je, osim njenog potpisa, zloupotrebljen i broj njene nevažeće lične karte.
Izvor: Insajder