Kako je Telegram postao stecište nedozvoljenih sadržaja: Zaštita podataka i privatnosti korisnika – proklamovan cilj, ali i razlog za pritvor
Politička neutralnost, zaštita privatnosti i podataka korisnika i sloboda izražavanja ciljevi su koje od pokretanja aplikacije za dopisivanje „Telegram“ proklamuje njen osnivač Pavel Durov, a koji je za vikend uhapšen u Francuskoj. Međutim, upravo to što „Telegram“ garantuje privatnost, a s tim ciljem i izbegava saradnju sa istražnim organima država, učinile su ga pogodnim za zloupotrebu - pa tu platformu koriste i oni koji planiraju i čine krivična dela.
Durov je uhapšen u Parizu u okviru istrage koja se vodi zbog manjka uređivanja sadržaja na „Telegramu“, a u francuskom pravosuđu zbog toga smatraju da je umešan u brojna krivična dela pa bi mogao da se suoči sa optužbama za terorizam, trgovinu drogom, prevare i pranje novca.
Istraživač u Fondaciji „SHARE“ Bojan Perkov za Insajder kaže da je „Telegram“ tokom 11 godina postojanja stekao reputaciju platforme „za širenje kontroverznih, problematičnih i nezakonitih sadržaja“.
„Imali smo priliku da vidimo i u Srbiji i u regionu te ’Telegram’ grupe na kojima su se delili nekonsenzualni, intimni sadržaji i tome slično. Još ne znamo šta je konkretno nagnalo Francusku da uhapsi Durova, ali je to zaista nesvakidašnji potez. Međutim, ’Telegram’ se koristi i za mnoge svakodnevne stvari, za informisanje naročito, recimo, u Istočnoj Evropi, gde mediji koriste tu platformu. Ipak, zbog ovog spornog dela priče, taj pozitivni deo ispada iz prvog plana“, navodi Perkov.
Platformu je napopularnija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, a koriste je i visoke političke ličnosti tih zemalja poput ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Posle početka rata u Ukrajini februara 2022, „Telegram“ je postao jedno od retkih izvora necenzurisanog sadržaja za rusku javnost.
Uhapšeni Durov je rođen u Rusiji, ali ju je napustio nakon što je 2014. odbio zahteve ruskih vlasti da ugasi opozicione grupe na društvenoj mreži „VK“ koju je tada vodio. Aplikaciju „Telegram“ pokrenuo je sa svojim bratom 2013. godine, platforma koja danas širom sveta ima milijardu korisnika i pruža mogućnost otvaranja grupa koje mogu da broje i 200.000 članova. Sedište njegove kompanija danas je u Dubaiju.
„Izabrali su Dubai zato što to ’Telegramu’ daje mogućnost da ne budu tako aktivni u odgovorima na zahteve istražnih organa država širom sveta. ’Telegram’ ne omogućava državama da pristupe podacima njihovih korisnika, a i nevoljno odgovaraju na bilo kakve zahteve država“, ističe Perkov.
Međutim, to što „Telegram“ ne sarađuje istražnim organima država i ne uređuje, odnosno ne briše sporan i zabranjen sadržaj kako to čini njegova konkurencija – „WhatsApp“ ili „Fejsbuk“, platforma je postala pogodna za kriminalna radnje. Takozvana Islamska država koristila je „Telegram“ za regrutovanje članova, dok je otvaranje grupe sa više hiljada članova u kojima je deljen sadržaj poput zlostavljanja dece.
Reagujući na hapšenje Durova, Telegram je u saopštenju naveo da poštuje zakone Evropske unije, uključujući Zakon o digitalnim uslugama i da posluje u skladu a da je njegova moderacija u okviru industrijskih standarda i da se stalno poboljšava.
Istražni sudija koji vodi slučaj produžio je u nedelju pritvor Durovu (39) i on može trajati najviše 96 sati. Kada se ta faza pritvora završi, sudija može da odluči da Durova oslobodi ili podnese tužbu i odredi dalji pritvor.
Durov je zadržan je u subotu veče na pariskom aerodromu Burže, neposredno nakon izlaska iz privatnog aviona kojim je doleteo iz Azerbejdžana.
Izvor: Insajder