Kako se živi južno od Ibra: Srbi na severu proživljavaju ono što su Srbi na jugu preživljavali ranije
Na Kosovu i Metohiji severno i južno od reke Ibar žive Srbi, neretko u izolovanim mestima odnosno u potpunom albanskom okruženju. I dok je fokus prethodnih godina bio uglavnom na severu i četiri većinski srpske opštine, oni koji žive južno, kao da su zaboravljeni. I sada kada se gomilaju problemi na severu, malo ko pita one na jugu - kako im je?
Nije ova situacija za njih novost, jer dok su oni koji žive u Gračanici, Ranilugu, Pasjanu, Ugljaru, Goraždevcu i ostalim enklavama menjali saobraćajne tablice, sa srpskih na kosovske, niko nije postavljao barikade niti podizao borbenu gotovost Vojske Srbije.
Kada su tamo bili prinuđeni na nekad i nasilnu integraciju u kosovske institucije ne bi li opstali, malo ko se obazirao na to.
"Nakon 1999. godine osetna je razlika u živoru Srba severno i južno od Ibra. U početku, pa sve do nedavno, na severu je postojala veća sloboda u funkcionisanju, kretanju, životu. Srbe na jugu ni tada, a ni danas nakon 25 godina niko ne pita o njihovim problemima, jer su se na stanje navikli, i ćutke podnose svoje nevolje." kaže za Insajder Isak Vorgučić, direktor RTV KiM iz Čaglavice, nadomak Prištine.
Sever Kosova i Metohije je druga priča. Sever je od kraja rata „srpska“ priča i gde su Srbi ostali u velikom broju u jedinoj urbanoj sredini – severnoj Kosovskoj Mitrovici. Osim tog dela grada, većinske srpske opštine na severu su i Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Naslanjaju se na centralnu Srbiju i to je jedan od razloga što je situacija tu uvek bila drugačija, u odnosu na one koji žive u enklavama južno od reke Ibar.
"U početku (od kraja rata), pa sve do nedavno, na severu je postojala veća sloboda. Od pre dve godine situacija na severu je sve teža, dok su Srbi na jugu sve te faze gubitka slobode kretanja i institucija već prošli. Zato bi moglo da se kaže da je na severu trenutno mnogo teže, jer se Srbi navikavaju na novo stanje. Bitna je razlika da na jugu nije bilo ovako masovnih slučajeva korišćenja specijalne policije, niti izgradnje njihovih baza u srpskim sredinama", kaže Vorgučić.
Od dolasak Aljbina Kurtija na mesto kosovskog premijera, jednostrane akcije usmerene na sever Kosova i Metohije su postale učestale i uvek uz asistenciju kosovske policije. Južno od reke Ibar bilo je akcija zatvaranja pojedinih Privremenih organa opština i Pošte, ali se nekako javnost više zabrinula kada je to urađeno na severu. Ipak, oni koji žive tamo, smatraju da su Srbi ugroženi ma gde sada živeli na Kosovu i Metohiji.
"Poređenje života Srba na severu i jugu KiM je kao poređenje dva bolesnika koji boluju od neizlečive bolesti i pitanje je dana ko će prvi izdahnuti. Srbi na severu proživljavaju ono što su Srbi na jugu preživljavali ranije, ali je evidentna namera kosovskih Albanaca da unište severnu Kosovsku Mitrovicu, koja je administrativni, ekonomski i obrazovani centar kosovskih Srba. Zato je i najveći pritisak na severnu Mitrovicu, jer će onda kosovski Srbi biti iscepkani na 10 malih opštinica kada se formira Zajednica srpskih opština, gde će odvijati njihov život, nešto slično kao život Srba koji su ostali u Hrvatskoj." kaže za Insajder Miloš Subotić, pravnik iz severnog dela Kosovske Mitrovice.
Izvor: Insajder