Kako su sekundarne sirovine postale prepreka za dobijanje socijalne pomoći? (VIDEO)

Aktivisti Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 posetili su pripadnike romske nacionalne manjine u Kraljevu koji su zbog primene Zakona o socijalnoj karti ostali bez pomoći od nepunih 11.000 dinara.
„Mi ako ne možemo da priuštimo sebi dodatni neki posao da odradimo, kao što je na primer prodaja sekundarnih sirovina, mi ne možemo da opstanemo sa 15-16.000 dinara. Dajte socijalne radnike, neka oni primaju 16.000 dinara i da ne rade, da vidim da li će moći da imaju neki život i neku egzistenciju”, priča jedan od bivših korisnika socijalne pomoći.

Da je Zakon o socijalnoj karti pre svega uticao na romsku populaciju smatra Andrea Čolak iz Evropskog centra za prava Roma.

„Primena ovog zakona ima nesrazmerno veliki uticaj na romsku populaciju, posebno onaj najugroženiji deo, a to su lica koja žive u neformalnim naseljima. Praktično ljudi budu kažnjavani zbog svog siromaštva. Bilo koji pokušaj da vi sastavite kraj sa krajem, da dogurate do kraja meseca, sistem kažnjava na taj način što ukida socijalnu pomoć”, kaže Čolak.

O tome da li neko ima pravo na socijalnu pomoć, centar za socijalni rad odlučuje i na osnovu državnog registra - Socijalne karta, koji sadrži podatke o nečijem socijalno-ekonomskom statusu, ali i o njegovim srodnicima.

„Stoji da je Zakon o socijalnoj karti inkluzivan, da mu je cilj, između ostalog, i da uključi ljude koji su sada nevidljivi za sistem. Međutim, među podacima koji se prikupljaja, masa od 120-130 podataka, ne postoje podaci koji se upravo odnose na to u kakvim uslovima i gde ti ljudi žive”, objašnjava Čolak.

Na koji način je više od 22.000 ljudi ostalo bez socijalne pomoći javnosti nije sasvim objašnjeno. Resorno ministarstvo nedavno je saopštilo da se o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite odlučuje na osnovu podataka iz socijalne karte.

S druge strane, Inicijativa A11 navodi da je taj proces sada automatizovan i da o isključivanju iz sistema socijalne zaštite odlučuje algoritam, koji je za javnost netransparentan. Njihovo mišljenje deli i nekoliko međunarodnih organizacija, među kojima je i Amnesti internešenel.

„Mi zapravo ne znamo kako ovaj sistem funkcioniše. Iz onoga što smo videli do sada, i onoga što smo čuli na terenu, čini se da je veliki broj ljudi isključen iz obezbeđivanja pomoći kroz sistem socijalnog osiguranja, iako bi potencijalno mogli da se prijave. Moguće da je do ovoga došlo zbog automatizovanog sistema i procesa odlučivanja, ali je moguće da do toga dolazi zato što potencijalni korisnici ne mogu da izmene podatke koji se procesuiraju, tako da to može da dovede do greške”, navodi predstavnica Amnesti internešenel Imodžen Ričmond Bišop.

Krajem aprila, Inicijativa A11 zatražila je od Ustavnog suda da prespita ustavnost Zakona o socijalnoj karti, a toj inicijativi danas su se pridružile međunarodne organizacije okupljene u Mrežu za socijalna, ekonomska i kulturna prava.

Izvor: Insajder