Kakve sve posledice proizvodi "prevaspitavanje" homoseksualaca?

Da li je prihvatanje različitosti toliko teško i da li nas razlike kojih se određeni broj ljudi očigledno toliko plaši, teraju da činimo zla onim ljudima koji su drugačiji? Da li se nasilno probraćanje sme činiti u ime vere, kao što se dešavalo u pojedinim protestantskim i katoličkim zajednicama u Sjedinjenim Američkim Državama i nekim zemljama zapadne Evrope?

Zbog brutalnih metoda kojima su podvrgavani neki ljudi su se borili sa ozbiljnim depresijama i bili na ivici samoubistva, i sve to zato što je biti homoseksualac označen kao „đavolja rabota“, i takve ljude su pokušavali da preobrate. Ovo je tema francuskog filma HOMOTERAPIJA – NASILNO PREOBRAĆENJE, nakon čega je u emisiji Priča o priči sledio razgovor sa Biljanom Petrović psihoterapeutkinjom, Dragišom Ćalić pravnikom iz YUCOM-a, i Markom Mihailovićem iz organizacionog odbora PRIDE-a u Beogradu. 

Pre 30 tak godina Svetska zdravstvena organizacija je sa liste psihičkih poremećaja sklonila homoseksualnost, ali je u nekim zemljama i dalje leče ukoliko je u pitanju sklonost ka istom polu. I to na način koji ostavlja trajne mentalne posledice ljudima na koju se takva terapija primenjuje. Zašto se prema ljudima koji su drugačiji primenjuje nasilje i kako ih zaštiti?

Ako ga već ne prihvataš - bar mu ne čini zlo

Biljana Petrović, specijalna pedagoškinja koja radi u organizaciji IAN i bavi se psihoterapijom, naglašava du su ključne stvari koje moramo razvijati tolerancija i prihvatanje drugih ljudi sa njihovim razlikama i manama. „Ukoliko neke ljude ne možemo da prihvatimo, najvažnije je da im ne činimo zlo“, smatra Biljana Petrović, istakavši da se uvreženi stavovi teško menjaju.

Marko Mihailović iz organizacionog odbora Parade ponosa u Beogradu istakao je da je privilegovan jer ga je porodica kao i blisko orkuženje od starta podržavalo i prihvatalo, znajući da je homoseksualac. Govoreći o filmu i torturi nad LBGT populacijojm istakao je da nije samo terapija konverzije strašna. „Postoji i korektivno silovanje zena koje su lezbijke kako bi ih „ubedili“ u suprotno“, rekao je on dodajući da postoje i roditelji koji kad im se dete autuje „nisu tu da ga saslušaju, razumeju, da imaju pitanja i da nađu ljubav za svoje dete, nego ga radije vode da neko isteruje đavola iz njega i da bi na kraju naneli zlo svom detetu“ 

 Dragiša Čalić iz YUCOM-a je podsetio da je Srbija među poslednjim zemljama bivše Jugoslavije dekriminalizovala homoseksualizam. Do 1996. godine postojalo je krivično delo bludne radnje, i ako se ustanovi da je neko homoseksualac, mogao je biti u zatvoru do 2 godine, što je bila zakonom predviđena kazna, ali predviđena samo za muškarce. Slovenija je, poređenja radi, to krivično delo ukinula još 70-ih godina dvadesetog veka.

Ono što nam je svima zajedničko je da smo svi različiti i to treba poštovati, a ne nasilno menjati one koji su drugačiji. Mudri ljudi su rekli odavno dopustite sebi da budete ono što jeste ail i  drugima da budu to što su oni, poruka je ove emisije PRIČA O PRIČI.