Kamen spoticanja u dijalogu vlasti i opozicije: Zbog čega svi lokalni izbori ne mogu da se održe istog dana? (VIDEO)
Dugo očekivani dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima za sada ne daje rezultate; spore se oko zahteva opozicije da svi lokalni izbori budu održani u jednom danu. Vlast poručuje da bi se time prekršio zakon, te da do sutra, kada se nastavljaju konsultacije, neće promeniti stav. Sutra u ponoć ističe rok za raspisivanje beogradskih izbora, koji bi trebalo da budu održani 2. juna. I to je za sada jedini poznat datum kada je reč o lokalnim izborima u ovoj godini.
Redovni lokalni izbori održavaju se u 88 gradova i opština, među kojima su brojne u glavnom gradu. Zakon kaže da se izbori raspisuju najmanje 120 dana pre isteka mandata odbornika, a onda je potrebno da prođe još bar 45 dana do izbornog dana.
Naizgled je jednostavno, ali zapravo nije tako lako izračunati kada bi izbori u tim opštinama mogli da se održe, jer su lokalne skupštine konstituisane u različitim terminima. To znači da postoji mogućnost da građani izlaze na birališta tokom celog juna i jula, dok bi u nekim opštinama izbori mogli da budu održani tek u avgustu ili septembru.
Ako, kao primer, uzmemo skupštine koje su 2020. konstituisane među poslednjima, a to su skupštine u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu... izbori u tim gradovima najranije bi mogli da budu održani 9. Juna. Isto tako, ako bi se čekali poslednji rokovi za raspisivanje izbora u tim gradovima, građani bi izašli na birališta tek u septembru. To, praktično, znači da od odluke vlasti u tim mestima zavisi kada će izbori biti raspisani - u periodu od aprila do jula.
Sa druge strane, zakonski rok za raspisivanje beogradskih izbora ističe sutra u ponoć, a u skladu sa tim, izbori u glavnom gradu trebalo bi da budu održani 2. juna.
Odgovor na pitanje zašto izbori u Beogradu ne mogu da se održe u isto vreme kada i ostali lokalni izbori u Srbiji krije se u tome da je 18. marta istekao rok za raspuštanje lokalnih parlamenata, kako bi se u skladu sa zakonom spojili sa beogradskim izborima. Upravo zato opozicija traži izmenu Zakona, u delu koji se tiče rokova za raspisivanje izbora.
"To se vrlo lako može rešiti time što se u Zakonu o lokalnim izborima interveniše u članu 35 i produži se rok sa 120 na 150 dana i onda možete sve lokalne izbore da održite 2. juna i to je naš zahtev vrlo jasan i vro precizan“, ističe predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić međutim ističe da bi time bila otvorena Pandorina kutija.
"Ja neću da to preuzimam na sebe. Da ja budem predsednica Narodne skupštine, da otvaram tu Pandorinu kutiju da mi menjamo zakone da nekom produžavam i skraćujem mandat kako se mi politički dogovorimo? Ne. To je urušavanje demokratije, to nije jačanje institucija i to nije vladavina prava“, objašnjava Brnabić.
Razdvojeni beogradski i ostali lokalni izbori odgovarali bi vlastima - zbog izbornog inženjeringa, kaže Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike i dodaje da, kada bi bilo političke volje, bilo bi i rešenja.
"Sada je jedino rešenje doneti taj lex specialis koji bi bio pravno jači od opšteg zakona koji reguliše lokalne izbore. Sad koliko je to realno, mislim da će to zavisiti od toga šta će opozicija raditi ne samo do sutra, već i nakon toga jer ja mislim da je moguće doneti čak iako se raspišu beogradski izbori poseban zakon koji bi ih možda odložio ukoliko opozicija ostane kredibilna u pretnji bojkotom“, kaže Ivković.
Pretnja bojkotom možda bi doprinela ispunjavanju zahteva opozicije ali, sa druge strane, politikolog Boban Stojanović ističe da bi bojkotom izbora opozicija propustila priliku da pobedi u pojedinim opštinama, posebno u beogradskim.
"Na primer kada govorimo o beogradskim izborima, ja mislim da opozicija ne sme da propusti šansu da pobedi na Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, pa čak i na Voždovcu i Zemunu gde su rezultati decembarskih izbora bili takvi da opozicija ima šta da očekuje na tim izborima. I onda ako na primer sedite u Skupštini i priznali ste rezultate parlamentarnih izbora, bojkotujete gradske, pa kako ćete onda da izađete na izbore na kojima možete da pobedite, tako da mislim da je to samo u ovom momentu pretnja da bi se izašlo u susret, i da bi se malo izborni uslovi popravili“, smatra Stojanović.
Na jučerašnjim konsultacijama, vlast je prihvatila dva od tri izborna zahteva opozicije koja se tiču nadgledanja biračkog spiska i izveštavanja javnih servisa. Hoće li vlast promeniti mišljenje i prihvatiti i treći zahtev, odnosno pristati na izmenu zakona, znaće se posle sutrašnjeg nastavka konsultacija vlasti i opozicije u Skupštini Srbije.
Izvor: Insajder