Kina ublažava kovid mere, svetska tržišta čekaju potpuno otvaranje kineske ekonomije (VIDEO)
Korona je za Kinu i dalje jedan od najvećih izazova. Zaključavanje građana, stroga antikovid poltika, zatvorene fabrike i kompanije širom zemlje usporile su život građana Kine, ali i njenu ekonomiju. Posledice toga, osetio je ceo svet.
Više od milijardu ljudi provelo je poslednje tri godine pod najstrožim restriktivnim merama kineskih vlasti u nameri da se po svaku cenu spreče novi slučajevi korona virusa. To znači i po cenu ekonomije.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović ističe da je Kina uspela da prevaziđe prvi nalet kovida, ali da joj sada stroga antikovid politika šteti.
"Kina je uspela da bude prva velika ekonomija koja je u 2020. godini zabeležila rast, sada ovo zatvaranje i ovako rigidna politika nulte tolerancije prema kovidu je pak ugrozila kineski rast i ugrozila uposlenost, to je veliki ekonomski, socijalni, ali i politički problem", objašnjava Mitrović.
Kina je druga ekonomija sveta, a prva zemlja izvoznik. Automobili, mobilni telefoni, delovi za računare, garderoba, nameštaj, samo su neki proizvodi koje gotovo ceo svet uvozi iz Kine. Stroga antikovid politika te zemlje zatvorila je ključne kineske luke poput Šangaja i time poremetila globalne lance snabdevanja.
Profesorka Mitrovic ističe da je zatvaranje velikih finansijskih, proizvodnih i komunikacionih centara u Kini uticalo na to da su proizvodnja mnogih sastavnih delova ili sklapanje gotovih proizvoda, kao i problemi u transportu uticali na to da dođe do usporenog i odloženog snabdevanja mnogih globalnih proizvođača ili dostavljanja gotovih proizvoda na svetsko tržište.
"Veoma ilustrativan primer je novi ajfon za koji kažu da i neće moći da bude proizveden u planiranom obimu već će ta proizvodnja očigledno biti manja za oko 20%", ističe Mitrović.
Ipak, vodeće svetske finansijske institucije prognoziraju oporavak i rast kineske privrede sledeće godine.
Naučni saradnik na Institutu za međunaordnu politiku i privredu Nenad Stekić smatra da na duži rok ekonomija Kine neće imati negativan uticaj na ostatak sveta.
"Kada je reč o međunarodnom planu, na duži rok, zaista ne vidim neku vrstu domena efeketa i prelivanja, imajući u vidu projekcije Svetske banke i MMF-a da će u 2027. godini udeo kineskog BDP-a u globlanom GDPju iznositi preko 20%, međutim na kraći rok vidimo da kineske berze pre svega u Hong Kongu, Šangaju i Pekingu već sada beleže male, ali ipak merljive padove i to može da predstavlja neku vrstu izazva za kinesku vlast", kaže Stekić.
Svetska tržišta i berze nadaju se skorom otvaranju Kine. Sa druge strane, vlasti te zemlje strahuju i od drastičnog povećanja broja preminulih od korone, posle blagog popuštanja restriktivnih mera. Upravo je stroga politika pomogla najmnogoljudnijoj zemlji na svetu da ima jednu od najmanjih stopa smrtnosti od kovida. Za skoro tri godine u Kini je umrlo 5 200 ljudi.
Izvor: Insajder