Klačar: Protesti opozicije i aktivista mogu da izvrše pritisak na vlast (VIDEO)

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar rekao je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da protesti opozicije jesu dosad ispunjavali određene ciljeve, ali su zbog maksimalističkih ciljeva na kraju dovodili i do određene apatije građana. Kako kaže, protesti su veoma dobar alat za opoziciju ako su deo jedne šire strategije. On smatra i da protesti koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu mogu, između ostalog, da budu snažan pritisak na tužilaštvo da bude veoma detaljno i posvećeno prilikom određivanja krivične odgovornosti.

Bojan Klačar, foto: Insajder

Klačar je naveo da je delimično tačna teza da protesti dosad nisu dovodili do očekivanih ishoda, te da je delimično tačna i teza da su oni potrošili jedan deo energije građana.

„Međutim, tu je veći problem zapravo bio u tome što je od strane organizatora komunicirano da bi protesti mogli da dovedu do političkih promena. U startu su bila postavljena jako velika očekivanja od svih protesta, pa i ovih poslednjih, i uvek su stavljani maksimalistički ciljevi. To nije bilo realno i to je na kraju dovodilo do određene apatije. U suštini, protesti jesu uvek dovodili ili ispunjavali određene ciljeve, samo što su oni bili puno manji. Tipičan primer je protest protiv projekta ’Jadar’ pre nekoliko godina, protesti jesu dovodili do pritiska na vladajuću koaliciju i ona jeste u nekim merama popuštala. Veći je problem u tome kako se komuniciraju zahtevi, koji se zahtevi postavljaju ispred protesta i sa tim bi opozicija trebalo da bude obazriva“, kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, ako se ide sa maksimalističnim zahtevima, onda se i povećava očekivanje ljudi.

„Kada se ta očekivanja ne ispune, onda je i razočaranje ljudi, posledično tome, jako veliko, što može opoziciju da uvede u jedan veliki problem, a to je da protesti ne budu više prepoznati kao alat koji može da bude od koristi u budućim akcijama. Protesti su veoma dobar alat za opoziciju, ako su oni deo jedne šire strategije. Dakle, ako su samo jedna sličica u mozaiku njihovih aktivnosti. Ako protesti treba da budu jedini način i da oni mogu iz jednog ili dva udarca da dovedu do promene vlasti, onda su ta očekivanja u velikoj meri nerealna“, dodao je on.

Vlast neće ispuniti sve zahteve

Protestima i akcijama nakon nesreće u Novom Sadu, ističe Klačar, opozicija i aktivisti mogu da izvrše pritisak da se podstakne mnogo veća politička odgovornost nego što je bila do sada.

„Ona je do sada faktički samo ispostavljena putem ostavke ministra Gorana Vesića. Ovi protesti mogu takođe da budu i jak, snažan pritisak na pravosuđe, odnosno na tužilaštvo, da bude veoma detaljno i posvećeno prilikom određivanja krivične odgovornosti. I na tome treba insistirati. Ovi zahtevi sa kojima je sada izašla opozicija i aktivisti možda nisu maksimalistički kao što su bili neki u prošlosti - da recimo podnese ostavku predsednik Srbije - ali jesu relativno veliki i veoma će teško vladajuća koalicija tim zahtevima izaći u susret. Prevashodno su veliki u onom delu gde se očekuje ostavka premijera Vlade Srbije Miloša Vučevića. Možda bi bilo bolje da su ovi zahtevi izbalansirani, da su ostali zahtevi zadržani koji mogu na neki način da budu snažan, a relativno realističan pritisak na vladajuću koaliciju. Posebno neki zahtevi o kojima se manje priča, a veoma su važni - recimo pitanje transparentnosti ugovora“, naveo je Klačar.

Kako kaže, čini mu se čini da u ovoj fazi opozicija jeste izašla sa možda većim brojem zahteva koji se u ovom momentu ne mogu ispuniti, ali svakako su i dalje u stanju da izvrše pritisak na vladajuću koaliciju da u mnogo snažnijoj meri nego što je to bio slučaj do sada podstakne političku odgovornost.

Predugo se čeka na političku odgovornost

Komentarišući najave premijera Vučevića, koji je rekao da se do kraja nedelje mogu očekivati nove ostavke i da se takve odluke donose hladne glave, Klačar je rekao da je teško naći razlog zašto se ovoliko dugo čeka s političkom odgovornošću.

„Ako govorimo o većini ostavki koje bi trebalo da uslede ili koje se očekuje - a mi još uvek ne znamo od koga se tačno očekuju - meni se čini da ta premijerova ocena ima smisla ako govorimo o nekoliko dana. I u tom smislu možda je imalo nekakvog rezona da se sačeka nekoliko dana, pa da se podnesu ostavke, kao što je, recimo, uradio Goran Vesić. Međutim, sa ovolikim protokom vremena zapravo je vrlo teško pronaći razloge zbog čega se toliko dugo čeka sa političkom odgovornošću ako su se već svi vodeći rukovodioci u SNS - odnosno ključna politička elita - složili da su te ostavke neminovne i da treba da se dese. Meni se čini da se sa ovim ostavkama kasni kako bi se izbegla situacija da vladajuća koalicija bude percipirana kao akter koji deluje pod pritiskom. Čini mi se da je ideja vladajuće koalicije da se te ostavke podnesu u onom momentu kada može da se proceni da one nisu nastale kao pritisak javnosti, kao pritisak opozicije, nego da su zapravo nastale kao čin autonomne, slobodne volje ljudi koji će iza tih ostavki da stanu“, smatra sagovornik „Markera“.

Rekonstrukcija Vlade izvesna, SPS nije u zavidnoj poziciji

Kada je reč o najavljenoj rekonstrukciji Vlade Srbije, Klačar je ocenio da je izvesno da će se to desiti.

„Suviše je ta tema otvorena i prisutna u javnosti, rekonstrukciju Vlade su najavili svi vodeći ljudi u zemlji, pa mi se čini da se SNS sada ne može povući, nema prostora da se povuče nazad... Ova nesreća u Novom Sadu je verovatno samo dodatno generisala, odnosno dodatno ubrzala čitav ovaj proces i ta rekonstrukcija može da se iskoristi kao želja da se Vlada učini što boljom, što kompetentnijom ili barem boljom nego što je bio prvi kabinet premijera Vučevića“, naveo je on.

Dodaje da treba imati u vidu da ovo u suštini nije samo Vlada SNS, nego je Vlada u kojoj postoje brojni partneri, kako SPS, tako i brojni drugi.

„Kada imate jednu stranku hegemon, kao što je SNS, ona se zapravo trudi da utiče i na procese u čitavom političkom životu, u čitavom političkom sistemu i na taj način oni zapravo rekonstrukcijom pokušavaju da osnaže sopstvenu poziciju u odnosu na SPS i pokušavaju, vrlo prosto rečeno, da uđu sa boljom pregovaračkom platformom u odnosu na SPS, koji jeste zabeležio značajno lošiji rezultat 2023. godine na izborima i ne nalazi se u zavidnoj poziciji kada je reč o pregovorima“, zaključio je Bojan Klačar.  

Izvor: Insajder