Ključni problemi Beograda (3): Infrastruktura - prestonici nedostaje kanalizacija, mostovi...
Na osnovu prostornog planiranja, postoji desetak parametara koji određuju kvalitet života stanovnika jednog grada - stopa naseljenosti stambenog prostora, bezbednost, čista, zdrava životna sredina, ekonomski status, kao i mogućnost korišćenja svih neophodnih institucija – škole, domovi zdravlja i vrtići. Na kvalitet života utiče vreme provedeno u saobraćaju, čiste ulice, parkovi, dostupnost sadržaja koji služe za zabavu, razonodu, sport, rekreaciju, umetnost i kulturu. Da bi se ispunili svi ovi parametri, neophodna je infrastruktura.
Posle 2. juna, koja god politička opcija bude deo nove gradske vlasti, neophodno je da rešava nedostatak infrastrukture u urbanizmu, saobraćaju, kulturi, sportu, zdravstvu, vodosnabdevanju, odlaganju otpada i otpadnih voda.
Neplanska gradnja i priliv stanovništva opteretio je saobraćajnice, vodosnabdevanje, a parkinga nema dovoljno.
U pojedinim, obodnim delovima prestonice škole su popunjene, mesto u vrtiću je teško dobiti jer nema dovoljno objekata predškolskog obrazovanja.
Trećina Beograda bez kanalizacije
Nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je svojevremeno da je najveći problem u Beogradu kanalizacija, koju nema trećina grada.
I tokom izborne kampanje, gotovo sve političke opcije koje učestvuju na ovogodišnjim beogradskim izborima ističu da čak 40 odsto prestonice nema kanalizaciju.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić je u naselju Borča, na levoj obali Dunava, rekao da su ponovo raspisane javne nabavke za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselja u tom kraju.
Ocenio je i da da bi posle pet godina izvođači radova konačno mogli da budu izabrani tokom leta. Prema njegovim rečima, stav države je bio da se to još jednom pokuša sa Evropskom investicionom bankom (EIB), s kojom je potpisan ugovor za finansiranje izgradnje kanalizacije.
Ranije je saopšteno da bi po ugovoru iz 2019. između Grada Beograda i EIB- a, izgradnja fekalne kanalizacione mreže trebala da košta 50 miliona evra, dok su, po navodima medija, od tada tenderi nekoliko puta poništavani i produžavani.
Kanalizaciona mreža nije atraktivna za medije, ocenjuje za Insajder profesor Fakulteta političkih nauka Veran Stančetić.
"Most je nešto što možete da slikate, što može da se dobro plasira u medijima. S druge strane, napraviti preko potrebnu kanalizaciju, je skupa stvar, koja nije zgodna za promovisanje u medijima", kaže Stančetić.
Kanalizacija nedostaje u beogradskim naseljima Krnjača, Kotež, Borča, Ovča, Ostružnica, Velika Moštanica, polovini teritorije naselja Sremčica, Rušanj, manji deo naselja Železnik, Umka, kao i u manjim delovima opština Zemun, Surčin, Zvezdara, Voždovac, Rakovica i Barajevo. Bez ove strateške infrastrukture, su i pojedini stanovnici opština Vračar i Savskog venca (Dedinje).
Stručnjaci kažu - nedostaju tri mosta
Za građane najvidljiviji je nedostatak saobraćajne infrastrukture.
"U prvom redu, neophodna je izgradnja metroa, dva saobraćajna mosta preko Save i jedan preko Dunava. Saobraćajne gužve se mogu rešiti izgradnjom unutrašnjeg magistralnog prstena i završetkom obilaznice oko Beograda", navodi za Insajder profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.
Prema njegovim rečima, neophodno je i da se izgradi deset velikih garaža.
Kao i kada su u pitanju sportski objekti, najveći broj objekata kulture datira iz perioda SFRJ i Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije.
Što se tiče objekata primarne zdravstvene zaštite, nešto je bolja situacija. Prethodne dve decenije, izgrađene su ambulante u obodnim delovima prestonice.
Izvor: Insajder