Ključni problemi Beograda (4): Korupcija

Da postoji alarmantno nezadovoljstvo radom institucija stara je vest a početkom ovog meseca to je potvrđeno i u najnovijem izveštaju Centra za savremene politike (CEP).

Mišljenje građana Srbije je takvo da 33,1 odsto njih veruje da se korupcija može "značajno smanjiti“ iako je nivo korupcije prošle godine bio najnepovoljniji u prethodnih 12 godina prema izveštaju međunarodne nevladine organizacije Transparensi internešnel.

Ovo se odražava i na Beograd koji nije izuzet od ovog problema. Od 180 zemalja, Srbija zauzima 104. mesto i to je nazadovanje u odnosu na prethodne godine.

Da je korupcija ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju u glavnom gradu Srbije, ukazuje opozicija. I to ne samo deo opozicije koji će na izbore 2. juna nego i oni, poput Stranke slobode i pravde, koji bojkotuju izbore u Beogradu.

Nedavno su izneli tvrdnje da je na vaučerima koji su Beograđane koštali 34,6 miliona evra korupcija bila najmanje 15. Takođe, navode da je tolika korupcija bila i za plaćanje aplikacija za gradski prevoz koje su plaćene 28 miliona evra i da je taj novac "završio u džepovima" onih koji su te projekte realizovali.

Do minusa u gradskoj kasi od 72 miliona evra, prema SSP – u, došlo je upravo zbog mnogih koruptivnih radnji.

Korupcija je svakako ozbiljan izazov svuda i uvek. Dok se međusobno i vlast i opozicija prepucavaju i o ovoj temi, pitanje je da li prosečan građanin uopšte zna šta se sve podrazumeva pod korupcijom koja zahteva odlučne mere kako bi se suzbila.

Građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život pokazala je analiza USAID – a i CeSID – a od pre četiri godine. Prema njihovom istraživanju, građani Srbije korupciju vide kao jedan od tri najveća problema u zemlji.

Ipak, nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život.

Ključni faktori u borbi protiv ovog problema su transparentnost, odgovornost i snažna volja da bi se stvari promenile na bolje.

Korupcija može imati različite manifestacije u svakodnevnom životu. Neki od načina na koje se može primetiti su:

1.Mito: Jedan je od najčešćih oblika korupcije koji podrazumeva davanje ili primanje mita kako bi se ostvarila određena usluga ili povlastica. Na primer, vozač koji daje novac policajcu kako bi izbegao kaznu za prekršaj.

2.Nepotizam: Kada se osobe zapošljavaju ili unapređuju na osnovu ličnih veza umesto na osnovu sposobnosti i zasluga. Ovo može biti prisutno u javnom sektoru, ali i u privatnim firmama.

3.Zloupotreba javnih resursa: Kada se javni resursi (novac, oprema, infrastruktura) koriste u privatne svrhe. Na primer, političar koji koristi službeni automobil za lične potrebe.

4.Neregularne javne nabavke: Kroz ovaj oblik korupcije, ugovori se dodeljuju bez transparentnog procesa i često uz proviziju. To može dovesti do preplaćivanja i lošeg kvaliteta usluga ili proizvoda.

5.Klijentelizam: Ovo je praksa u kojoj političari koriste svoj uticaj kako bi obezbedili poslove, subvencije ili druge povlastice za svoje pristalice. To može uključivati zapošljavanje članova porodice ili prijatelja na određenim pozicijama.

6.Skriveni troškovi: U nekim slučajevima, korupcija se manifestuje kroz dodatne, nevidljive troškove. Na primer, kada se plaća više za određene usluge ili proizvode kako bi se “pokrila” provizija.

7.Nedostatak transparentnosti: Nedostatak transparentnosti u radu institucija omogućava korupciji da cveta. Kada građani nemaju uvid u odluke i procese, lakše je da se korupcija dešava.

Iako su ovo samo neki od primera, važno je napomenuti da korupcija može imati mnogo drugih oblika i manifestacija. Borba protiv korupcije bila je krilatica na osnovu koje je Srpska napredna stranka došla na vlast sada već davne 2012. godine.

Kada je reč o institucijama, postoji Agencija za sprečavanje korupcije kao i Javno tužilaštvo Republike Srbije koje ima odeljenje specijalizovano za borbu protiv korupcije.

S vremena na vreme, javnost biva obaveštena i o hapšenjima zbog korupcije. Tako smo krajem prošle godine čuli da je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu policija uhapsila poreske inspektore.

Proteklih godina, Beograd se suočavao sa nekoliko značajnih slučajeva korupcije među kojima je i hapšenje poreskih inspektora. Kako je saopšteno, u nastavku akcije suzbijanja korupcije, uhapšeni su šefovi odseka za kontrolu povraćaja PDV – a filijala Voždovac i Zemun.

Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost problema korupcije u poreskom sektoru. Jedan od slučajeva koji je posebno privukao pažnju javnosti je hapšenje nekoliko visokorangiranih policajaca bliskih nekadašnjem ministru odbrane a prethodno MUP – a Nebojši Stefanoviću što je dodatno istaklo problem korupcije u policijskom sektoru.

Nije mali posao pobrojati sve afere koje su tresle beogradsku kaldrmu. Ono što je sigurno je da, bez obzira na istraživanja novinara koji javnosti ukazuju na korupciju u redovima javnih funkcionera, poslednju reč imaju institucije.

Od njih zavisi da li i u kojoj meri će se poštovati i sprovoditi zakoni ove zemlje koji su odavno od relevantnih faktora ocenjeni kao izuzetno dobri. Kako i u kojoj meri se sprovode, zaključak je do kog svaki građanin može da dođe i iz ličnog iskustva.

Uloga Agencije za sprečavanje korupcije

Agencija za sprečavanje korupcije je samostalan i nezavisan državni organ u Srbiji. Njena uloga je da se bori protiv korupcije i da obezbedi integritet u javnom sektoru. Evo nekoliko ključnih aspekata o funkcionisanju ove agencije:

1.Nadležnost i nezavisnost: Agencija za sprečavanje korupcije je samostalan organ koji odgovara Narodnoj skupštini. Njena sredstva za rad obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora, u skladu sa zakonom.

2.Zadaci i aktivnosti:

- Utvrđivanje sukoba interesa: Agencija istražuje postojanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i preduzima mere za njegovo sprečavanje.

- Kontrola ograničenja u vršenju javnih funkcija: Prati da li javni funkcioneri poštuju ograničenja u obavljanju svojih dužnosti.

- Kontrola primanja poklona, sponzorstava i donacija: Agencija prati primanja poklona i drugih beneficija od strane javnih funkcionera.

- Provera podataka iz Izveštaja o prihodima i imovini javnih funkcionera: Analizira podatke o prihodima i imovini javnih funkcionera kako bi otkrila eventualne nepravilnosti2.

3.Obuke i analize: Agencija redovno organizuje obuke za rukovodioce institucija na temu izgradnje institucionalnog integriteta. Takođe, analizira zakone i daje preporuke za njihovo unapređenje, kao što je slučaj sa Zakonom o lobiranju.

4.Transparentnost i odgovornost: Agencija se bori za transparentnost i odgovornost u radu institucija. Njihova uloga je ključna u očuvanju integriteta društva i suzbijanju korupcije.

Izvor: Insajder