Ključni problemi Beograda (5): Kvalitet života - uprkos prednostima, težak grad za život

Početkom godine objavljen je, šesti po redu, Izveštaj o kvalitetu života u evropskim gradovima u 2023. godini. U njemu su 83 grada iz EU i EFTA, Velike Britanije, Turske i sa Zapadnog Balkana.

I dok su kvalitetom života najzadovoljniji oni koji žive u Cirihu, Kopenhagenu, Gdanjsku, Lajpcigu, Stokholmu... Beograd se našao dosta nisko na lestvici.

Nije za utehu građanima Beograda da se u izveštaju Evropske komisije navodi da je od prethodnog istraživanja 2019. stepen zadovoljstva životom pao u većini gradova, jer je pandemija korona virusa učinila svoje. 

Dobra vest je da je Beograd uz Skoplje ocenjen kao grad sa najvećim rastom između 2019. i 2023, ali oba grada su među deset evropskih gradova sa najmanjim nivoom zadovoljstva kvalitetom života.

Kada znamo da su ključni problemi saobraćaj, zagađenje, infrastruktura, korupcija, osvrnuvši se i na istraživanja, sagovornici Insajdera konstatuju da je kvalitet života jedan od ključnih problema u Beogradu.

Prema mišljenju psihologa i psihoterapeuta Gorana Tomina, za kvalitet života ključan faktor je zdravlje. 

"Ako mi govorimo o zagađenju, to apsolutno odmah pada u vodu. A osim zdravlja važno je da možemo da se razvijamo na adekvatan način u svakom smislu. To znači da nismo izloženi prevelikom stresu, a onda kad pogledate faktor saobraćaja, opet i to pada u vodu. I naravno, tu je i faktor cena koje su oko nas. Ne možemo da priuštimo neke stvari za kvalitetan život. Prvo moramo da imamo zadovoljene fiziološke potrebe, onda moramo da imamo osećaj sigurnosti, a onda osećaj pripadanja, i tek onda ide neko razvijanje svojih potencijala i tako dalje. Znači, bazične stvari su prve, a to je da imamo šta da dišemo. I da imamo šta da jedemo, a da to nije nejjeftiniji parizer“, obrazlaže sagovornik Insajdera.

Posle nabrojanog, kako Tomin kaže, dolazi i mogućnost odlaska na godišnji odmor, koji služi i oporavku od stresa.

"Ne znam o kojem kvalitetu života možemo da govorimo, osim ako se neko baš ne izoluje i ne napravi neku svoju oazu, a opet i za to treba da imamo mogućnosti. Kad kažu nama psihoterapeutima da damo savet, kako da se živi, pa i taj savet koji mi damo, podrazumeva da to košta. Ovde ljudi preživljavaju. Ja se bojim da su, iz mog svakodnevnog rada sa ljudima, i dalje na nivou preživljavanja. Tek kad to razreše, moći ću da misle o kvalitetu, napretku, razvijanju, prvo moraju da prežive“, jasan je Tomin.

Sa njim je saglasan i Ognjen Radonjić, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Kvalitet života podrazumeva i vaš standard života. Odnosno, da li vi možete sa svojim primanjima namiriti svoje troškove života. Sa druge strane, zavisi od toga da li vi na usluge, na javne ili na privatne usluge, na koje imate pravo i za koje imate dovoljnu kupovnu moć, da li možete da ih iskoristite. To su dva neka osnovna parametra. Kada kažem javne usluge, tu mislim i na obrazovanje, i na zdravstvo, i na zagađenost, na đubre na ulicama, na saobraćaj, na dostupnost parking mesta, zelenih površina itd. Znači imate u užem smislu vaš standard života, da li vi možete pokriti svoje troškove. I u širem smislu, da li vi možete da konzumirate usluge na koje imate pravo, koje su javna dobra na koje svi građani imaju pravo“, ocenjuje Radonjić u razgovoru za Insajder.

Podvlači da postoje i neke privatne usluge, ali su dostupne u skladu sa kupovnom moći pojedinca. Na pitanje kako bi ocenio kvalitet života Beograđana, Radonjić kaže da Grad funkcioniše loše iz nekoliko razloga.

"Prvi i osnovni razlog su korupcija i nekompetentnost onih koji upravljaju gradom. To je nulta tačka iz kojih proističu ostali problemi. A ti ostali problemi itekako utiču na kvalitet života. Problem zagađenja se ne rešava. Kada kažemo zagađenje, mislimo na termoelektrane i kućna ložišta na ugalj. Nedostatak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak kanalizacije na levoj obali Dunava, đubreta na ulicama itd. Druga stvar je i prostorno urušavanje grada. Rušenje kulturno-istorijskih znamenitosti. Generalštab, Savski most, Sajam. Predratnih kuća, recimo, one se ne restauriraju, namerno se puštaju da propadaju, potom se ruši i na njihovom mestu se grade zgradurine“, analizira Radonjić.

Mišljenja je da se stvara nova slika Beograda koja podseća na novoizgrađene gradove u pustinji. Sa soliterima i šoping molovima. 

"Primer je, recimo, Beograd na vodi. I ta narušena estetika grada stvara i, očigledno, nedostatak zelenih površina, što, primera radi, čini leto u gradu nepodnošljivim. A kada rušite predratne zgrade, osim što narušavate estetiku i gradite tu zgradurine, dobijate na lokalu takvo uvećanje stanovništva da lokalna infrastruktura to ne može da podnese“, kaže Radonjić. 

Podseća na saobraćajne gužve, gužve u prevozu i nedostatak parking prostora.

"Ishod toga je narušen kvalitet života i narušena vaša emotivna stabilnost. Vi imate vrlo nervozne građane. I onda imate i nelegalnu gradnju u gradu i na obalama reka kojem se urušava funkcija nasipa“, podvlači profesor Filozofskog fakulteta.

Utisak mu je da je Beograd izuzetno skup grad za život. 

"Mi smo, što se kaže, konvergencija sa Zapadom, nama su konvergirale cene, a divergiraju nam primanja. I sva ova uvećanja o kojima se priča, da li pričamo o prosečnoj plati, o medijalnoj plati, koja za prosečnom platom zaostaje uvek 20.000 dinara, minimalnoj zaradi koja je među najnižima u istočnoj Evropi i zapadnom Balkanu. Imamo neka nominalna uvećanja o kojima se često priča, međutim imamo i jednu od najvećih inflacija u Evropi. Kada vi gledate ono što prosečno domaćinstvo koristi, sa obzirom na nizak standard života, prosečno domaćinstvo troši 50% i više svog dohotka na egzistencijalne proizvode, kao što su hrana, higijena, krov nad glavom itd. Posebno je hrana porasla u poslednje dve godine i za 30-40 odsto i više. Odnosno, cene rastu brže od primanja, zbog čega se realno smanjuje kupovna moć stanovništva i urušava se njihov standard života“, siguran je Radonjić.

Drugi sagovornik našeg sajta, iskustveno govori, na šta mu se žale Beograđani a šta i lično doživljava kao manjkavost po pitanju kvaliteta života.

"Koliko vremena potroši u saobraćaju, kakvu energiju tu pokupi i koliko ga to iscrpi, izmoždi i kada dođe kući, ili recimo da nađe parking. Mi ćemo uskoro početi da se parkiramo potpuno divljački, ali kad se to bude desilo, ja ću to razumeti, jer ljudi nemaju gde da parkiraju, pa ćemo parkirati po trotoarima. Ali onda bar da nas ne kažnjavaju za to, jer mnogo često mi nismo tu parkirali iz bahatosti, nego zato što nemamo gde, a vozimo bolesnu majku, evo recimo moja situacija“, ističe Tomin.

Međutim, podseća da se u kažnjavanju vrlo efikasno sprovode politike što je slučaj u Beogradu. Napominje da saobraćaj predstavlja veliki stres.

I kada se sve uzme u obzir, pitamo Tomina da li je vlast nezainteresovana za "stanje duše“ građana Beograda? 

"Apsolutno da. Evo što mi pada na pamet poslednje, kad sam ja bio potpuno siguran da je to tako, jeste kad su bili lockdown i pandemija. Mislim, ista je vlast i dalje. A čak i u kriznom štabu su bile moje kolege i psihijatri koji bi trebalo da su znali neke osnovne stvari, kako se nešto radi i kako ne. Njih apsolutno nije bilo briga za mentalno stanje nacije, čak i kad smo ih upozoravali da određene poruke i mere koje sprovode pogoršavaju to. Dakle, ja sam potpuno siguran da njima do toga apsolutno nije stalo“, siguran je Tomin.

Oba sagovornika pitali smo da daju ocenu kvaliteta života na skali od 1 do 10 u glavnom gradu. Te da nam kažu da li je potrebno malo da vlast ili oni koji pretenduju da vode Beograd nešto urade da bi građani bili zadovoljniji. 

"Plašim se da je sad već potrebno mnogo. To malo je neko finesiranje o kojima mogu da razmišljaju Finci i Norvežani. Mi nemamo finese, imamo ogromne stvari koje treba menjati da bi bilo bolje mentalno. Potreban je ogroman rad. Zbog svega što je nabrojano. Možemo da kažemo da je do te mere haotično i moja ocena je 2 ili 3“, objašnjava Tomin.

Radonjić pravi i paralelu između prethodne i aktuelne vlasti sa podsećanjem da se Srbija "prazni“ dok se gradovi pune što dalje opterećuje infrastrukturu, ali i vuče cene na gore.

"Oko 40 odsto odsto srpske ekonomije je samo Beograd. Moj utisak je da je do 2012. ocena 6, a u međuvremenu je opao kvalitet života“, za portal Insajdera ocenjuje profesor. 

Od početka rata u Ukrajini, primetan je veliki broj Rusa i Ukrajinaca koji su došli u Beograd. Kupovno su daleko moćniji od proseka srpskih građana, a svojim dolaskom su "povukli cene ka gore".

Jedna od bolnih tačaka su i izuzetno visoke cene nekretnina u Beogradu. Kako za kupovinu tako i za iznajmljivanje.

"Tolike su nesrazmere na državnom nivou i te nesrazmere sa ovim migracijama stanovništva i dalje povećavaju. A druga stvar je što vi imate u poslednjih par godina značajan rast u organizovanom kriminalu, posebno u Beogradu, gde je gređevinarstvo jedan od najvažnijih protoka za pranje novca. I dosta se gradi u Beogradu, pri čemu ostaje pitanje ko će u svim tim stanovima da živi“, podvlači Radonjić.

Dodaje i da je vlast nezainteresovana kada je reč o mišljenju građana. 

"Njih je baš briga zato što im se može, a može im se zato što mi sa druge strane nemamo, ipak da biste pružili otpor potrebna vam je politička artikulacija. Ako nemate političku artikulaciju, vaš otpor je fragmentiran i samim tim vrlo lako savladiv. I to je ono što nam se dešava, a sada vidimo da jedan poziv na bojkot, odnosno neučestvovanje u izborima u gradu samo može dodatno da uruši našu poziciju. Jer bojkot to zapravo znači da između ostalog nas i ne zanima šta se dešava u gradu. Napominjem, jedno pitanje su izbori na nivou zemlje, a drugo su na lokalu“, zaključuje profesor.

Šta je kvalitet života?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kvalitet života definisala je kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi, kao i u odnosu na njegove sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja. To je širok koncept na koji utiču fizičko zdravlje pojedinca, ali i psihičko stanje, stepen samostalnosti, socijalni odnosi i najvažnije pojave u okruženju. Nije jednostavno definisati kvalitet života koji je postao važna naučna oblast a važno je naglasiti i da se  životni stavovi razlikuju od osobe do osobe.

I kao što kaže jedna pesma, "sreća je tako relativna stvar", ali u pet ključnih problema građana Beograda treba uvesti dosta političke volje, prvenstveno čelnih ljudi Grada, kako bi se i kvalitet života podigao na viši nivo.

Izvor: Insajder