Koje će se od poslaničkih grupa odazvati pozivu predsednika na razgovor o Kosovu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je na konferenciji nakon sastanka sa članovima Vlade o Kosovu najavio da će narednih dana pozvati sve predstavnike parlamentarnih grupa na razgovore, kako bi ih obavestio šta se događa i pružio im više informacija o tome kako su tekli pregovori o rešenju pitanja Kosova.

„U narednih pet, šest dana ćemo da počnemo raspravu sa parlamentarnim grupama, ako žele i u Skupštini, ali prethodno želim da ih obavestim o tome šta se dešava", rekao je predsednik Srbije.

Naveo je da će ih obavestiti o tome šta se krije iza francusko-nemačkog sporazuma i kakve su namere.

Tepić (SSP): O pozivu ćemo odlučiti kada bude poznat format razgovora

Potpredsednica najveće opozicione stranke u Skupštini Srbije, Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, za Insajder kaže da će tek odlučivati o predsednikovom pozivu. 

„Što se konsultacija tiče, odluku ćemo doneti kada bude bio poznat format razgovora i kada dobijemo poziv“, istakla je Tepić.

Ona podseća da je sredinom septembra 2022. godine održana posebna sednica u o Kosovu i da su tada predstavnici Stranke slobode i pravde predložili osnivanje skupštinske komisije koja bi okupila sve predstavnike partija, ali i univerziteta, SANU, Crkve, civilnog sektora i drugih relevantnih činilaca u društvu.

Međutim, ističe da do danas nije došlo do formiranja tog tela, ko ni do uvođenja sankcija Rusiji, na koje SSP poziva. 

„Kao što smo insistirali i na usklađivanju spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije u pogledu uvođenja sankcija Rusiji, jer da to jesmo učinili, danas bi naša pozicija i oko ovog sporazuma sa Prištinom bila sigurno mnogo bolja. Upozoravali smo mesecima i da će se povući strani investitori, vratiti vize, primeniti sankcije i protiv Srbije ukoliko ne razumemo ozbiljnost situacije“, objašnjava Tepić.

Obradović (Dveri): O Kosovu najbolje raspravljati u Skupštini

Predsednik pokreta „Dveri“ Boško Obradović je za Insajder rekao da bi o francusko-nemačkom predlogu i pitanju Kosova najbolje bilo da se raspravlja u Narodnoj skupštini.

„Poslaničke grupe NADA, Zavetnici i Dveri danas su zajednički zatražile održavanje hitne sednice parlamenta na kojoj bismo odbacili novi ultimatum sa Zapada. U tom pravcu planiramo i niz drugih zajedničkih obraćanja i aktivnosti naše četiri parlamentarne stranke, u saradnji sa Pokretom za odbranu Kosova i Metohije na čelu sa prof. dr Milošem Kovićem“, rekao je Obradović.

Na pitanje da li će se odazvati pozivu predsednika Srbije na sastanak na kojem bi ih upoznao sa tokom pregovora, Obradović odgovara da još nisu odlučili. 

„Ukoliko ipak dobijemo predlog za konsultacije kod predsednika mimo Narodne skupštine o tome će se izjasniti Predsedništvo Dveri kad stigne konkretan poziv“, objasnio je Obradović.

Lazović (Ne davimo Beograd): Odazvaćemo se instituciji predsednika, ne Vučiću

Poslanik koalicije „Moramo“ i član „Ne davimo Beograd“ za Insajder kaže da će se oni odazvati pozivu predsednika. 

„Mi ćemo se odazvati zato što se odazivamo na poziv institucije predsednika države, a ne Aleksandra Vučića. Smatram da ako učestvujemo u institucionalnom radu to treba da uradimo, ali od njega samog i njegove politike ne očekujem puno“, istakao je Lazović i dodao da će izneti njihove zamerke na dosadašnji tok pregovora.

Lazović ističe da se oni zalažu za suštinsku autonomiju za Srbe koja bi se ostvarila kroz formiranje Zajednice srpskih opština.

„Smatram da Vučić ove razgovore predlaže samo zato što želi da na neki način dobije više prostora u javnosti da umanji svoju ulogu u jednom katastrofalnom pristupu pregovorima i čini mi se da bi trebalo da snosi odgovornost za propale pregovore i za propao odnos prema pitanju Kosova“, zaključio je Lazović.

Lutovac (DS): Neću se odazvati ako Vučić pozove na konsultacije o francusko-nemačkom predlogu

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je za agenciju Beta izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić konsultacije sa opozicionim strankama povodom francusko-nemačkog predloga najavio u obraćanju građanima Srbije „sa ciljem da testira javno mnjenje i političke aktere, pa ako vidi da će odziv biti mali neće ni uputiti zvaničan poziv“.

„Ako poziv ipak stigne do nas, neću ići na taj sastanak, jer je cilj tog sastanka isključivo da se u javnosti stvori utisak kako se Vučić konsultuje o važnim državnim pitanjima sa drugim političkim akterima, a to jednostavno nije tako. On se ne konsultuje ni sa kim, samo mu je potrebno da stvori takav utisak zbog suočavanja sa nepopularnim odlukama", rekao je Lutovac.

Dodao je da Vučić „sve to radi isključivo radi opstanka na vlasti".

„Drugi razlog je taj što bi mi trebalo da razgovaramo o predlogu u čijoj izradi on nije ni učestvovao, kako je sam rekao, nego mu je taj predlog uručen kao gotov proizvod. Ako je to tako, onda on nije odgovarajući sagovornik, nego oni koji su taj predlog sačinili", zaključio je Lutovac.

Aleksić (Narodna stranka): Mi nećemo kod Vučića na kanabe

Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić podneo je danas predsedniku Skupštine Srbije Vladimiru Orliću zahtev za hitno sazivanje sednice parlamenta na kojoj bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio javnost i poslanike o sadržaju predloga sporazuma za Kosovo i Metohiju.

„Mi nećemo kod Vučića na kanabe i na tajne sastanke, nego tražimo da se o rešavanju najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja otvoreno razgovara u Skupštini i da poslanici i javnost budu upoznati sa ponudom koja je na pregovaračkom stolu“, rekao je Aleksić za agenciju FoNet.

Aleksić je naveo da će, ako kao šef poslaničke grupe dobije poziv za konsultacije sa Vučićem o Kosovu i Metohiji, o odlasku na taj sastanak odlučivati Predsedništvo Narodne stranke.

Više od dve decenije bez konačnog dogovora

Pregovori između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, sa prekidima i u različitim formama, traju već više dve decenije. U tom periodu popisano je nekoliko sporazuma koji su trebali da dovedu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. 

Najpre je nakon 78 dana bombardovanja potpisan vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, 9. juna 1999. godine, a već sledećeg dana doneta je i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija, potom je novembru 2001. godine potpisan takozvani sporazum Hakerup-Čović.

Beograd je pokušavao da pokrene pregovore sa tadašnjim liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom, ali do direktnih razgovora nije došlo. 2006. godine bilo je desetak susreta delegacija Prištine i Beograda u Beču. Sledeće godine, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari predložio je Savetu bezbednosti svoj plan za Kosovo, čija je suština bila nadgledana nezavisnost. Skupština Srbije odbacila je taj plan. Te 2007. godine nastavljeni su pregovori, kao i početkom 2008, ali bez ikakvih rezultata. 17. februara 2008. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost.

Tehnički pregovori počinju 2011. godine u Briselu, a pregovaraju Borko Stefanović i Edita Tahiri.

Godinu i po dana od početka tehničkih pregovora, u proleće 2013-te, tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su takozvani Briselski sporazum.

Sedam godina kasnije, septembra 2020-te, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisan je Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Potpis na njega stavili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti.

U međuvremenu, tenzije između Beograda i Prištine su rasle, a najskorije povodom preregistracije vozila. 

Prva verzija takozvanog predloga francusko-nemačkog sporazuma pojavila se krajem leta 2022. godine, ali zvaničan tekst do danas nije objavljen javnosti.

Pojedini predstavnici međunarodne zajednice i Prištine pominju mart kao rok za potpisivanja sveobuhvatnog dogovora između Beograda i Prištine. 

Izvor: Insajder, Beta, FoNet