Ko je Egis d.o.o - firma koja je radila nadzor nad rekonstrukcijom zgrade Železničke stanice u Novom Sadu (VIDEO)

Za nadzor rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu bila je zadužena u okviru konzorcijuma od šest kompanija - firma Egis iz Beograd,a koja je u vlasništvu istoimene francuske kompanije. Francuski Egis angažovan je na i projektu izgradnje metroa u Beogradu. Koliko će pad betonske nadstrešnice za čiji su nadzor bili zaduženi u beogradskoj firmi, uticati na njihovo buduće poslovanje u Srbiji za sada niko ne procenjuje. Zanimljivo je da se ta kompanija baš nijednom nije oglasila povodom činjenice da je usled rušenja betona od 300 tona poginulo 15 građana.

Železnička stanica u Novom Sadu Foto: Insajder

Na reputacioni rizik kompanije mogao bi da utiče pad nadstrešnice na zgradi u Novom Sadu, na kojoj je Egis iz Srbije obavljao nadzor nad izvođenjem radova. Iz matične kompanije, koja je vlasnik srpskog Egisa, za Insajder potvrđuju da su bili angažovani na nadzoru. Međutim, na pitanje zašto njihova beogradska firma, koja je bila zadužena za nadzor rekonstrukcije zgrade, nije reagovala na prijave da nešto nije u redu i zaustavila radove, o čemu je Insajder ranije izveštavao – nismo dobili odgovor. 

Egis je u Srbiji prisutan 18 godina, najpre kroz predstavništvo francuske kompanije –  ugašeno u aprilu ove godine, ali i kroz pravnu formu društva sa ograničenom odgovornošću, i to od 2012. Poslovi  koje je Egis d.o.o. ranije obavljao u Srbiji, a koji su ga preporučili za nadzor nad rekonstrukcijom pruge od Novog Sada do Kelebije, prema onome što je vidljivo na Portalu javnih nabavki, bili su mnogo manji i po obimu i po vrednosti, ali i po zahtevnosti. Za tenderski dosije luka Bogojevo i Prahovo, vrednost  posla bila je ukupno 200 hiljada evra, dok je za nadzor nad rekonstrukcijom pruge, prema zvaničnim podacima, Egisu dodeljen 50 puta vredniji posao. Sve to ukazuju na brzo širenje poslovanja te kompanije u Beogradu, u kojoj se od 2021. do prošle godine broj zaposlenih utrostručio.

„Brzo širenje može sa sobom da nosi i rizik tog tzv. „overtradinga“,  odnosno kada kompanija brzo raste, nema dovoljno vremena  da preleži te neke dečije bolesti koje moraju da se preleže. To je generalno taj stav, da se uzme poslova što više može,  pa ćemo se u toku same izrade posla nekako snaći“, objašnjava za Insajder Bojan Despotović, ovlašćeni revizor i finansijski konsultant.

Ministarstvo građevinarstva je na javnom tenderu izabralo konzorcijum od šest firmi za nadzor nad kompletnim projektom. Tih šest firmi potom potpisuju poseban ugovor kojim međusobno dele konkretna zaduženja, u okviru projekta. Prema tom internom ugovoru, posao nadzora nad radovima na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu pripao je Egisu. 

„Kada finansirate nekim velikim parama neki veliki projekat, sigurno vam je stalo da znate ko će da odradi taj posao. Da li ima kapacitet, to vidite po biografijama, po istoriji, po reputaciji firme“, kaže finansijski konsultant Bojan Despotović za Insajder.

Na stranom tržištu Egis ima dugo građenu istoriju i reputaciju. Osnovan u Francuskoj pre devet decenija, trenutno 62% poslova usmerava na strano tržište. Prema zvaničnim informacijama, francuski Egis bio  je prinuđen da sa Interameričkom razvojnom bankom sklopi sporazum o poravnanju i to zbog optužbe  za koruptivne prakse u nadzoru izgradnje komunalne infrastrukture u Panami. Ta banka je u januaru najavila da će Egisu na tri godine zabraniti učešće u projektima koje ona finansira. Još jedan sporazum o poravnanju Egis je sklopio sa Evropskom investicionom bankom i to zbog nepotpunih Sporazuma o integritetu, za projekte koje finansira ta banka. Sporazum o integritetu je inače mehanizam za sprečavanje korupcije u javnoj nabavci između naručioca i ponuđača. Period posmatranja, tokom kog je Egis mogao da učestvuje u programima koje finansira EIB, uz obavezu da banci pomogne u istrazi o prekršaju, trajao je devet meseci.

„Ne mora da znači da posao u našoj zemlji neće biti odrađen  na visoko kvalitetan način, u potpunosti u skladu sa očekivanjima naručioca radova, ako se negde u nekoj zemlji desio neki propust. To prosto ne mora da znači, ali je svakako razlog da se podigne lestvica pozornosti za jedan nivo“, zaključuje Despotović.

Firme koje obavljaju nadzor snose veliki deo odgovornosti u okviru posla. Stručna lica nadzora imaju obavezu prisustva na objektu i sprovođenja kontrole radova. Nadzor daje saglasnost da su svi radovi izvedeni na objektu u skladu sa projektnom dokumentacijom i ugovorenim standardima o kvalitetu materijala, izdaje nalog za ispravku svakog uočenog propusta u izvođenju, ali i nalog za privremenu obustavu radova, ako se izvođač na njih ogluši. Za kontrolu samog nadzora odgovoran je investitor. 

Novinarka Radoslavka Žigić