Ko su četvorica nekadašnjih pripadnika službe bezbednosti, oslobođeni za ubistvo Ćuruvije? (VIDEO)

Da je u ubistvo Slavka Ćuruvije umešana tajna služba, bilo je jasno ubrzo po zločinu; krajem 2000. u medijima se pojavio dokument pod nazivom "Dosije Ćuran", koji je otkrio da je Ćuruviju pratio DB, kao i da je pratnja obustavljena neposredno uoči ubistva. Ipak, optužnica je podignuta tek deceniju i po kasnije; teretila je šefa DB-a Srbije Radomira Markovića, načelnika beogradskog DB-a Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi Službe Ratka Romića i pripadnika rezervnog sastava DB-a Miroslava Kuraka.

U trenutku podizanja optužnice, Radomir Marković je bio u zatvoru, jer je bio osuđen na maksimalne kazne zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića, pokušaja atentata na Vuka Draškovića i četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali. Milan Radonjić i Ratko Romić bili su u pritvoru jer im se sudilo za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića, a Miroslav Kurak u bekstvu.

Radomir Marković postavljen je za načelnika DB-a krajem 1998, posle smene Jovice Stanišića. Kao čovek od poverenja Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, na tu funkciju dolazi iz policije. Odlukom novoizabranog predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice 2000. godine, ostaje na čelu DB-a skoro četiri meseca posle promene Miloševićevog režima, što je bio dovoljan period da zajedno sa saradnicima prikrije tragove zloupotreba od kada je imenovan na tu funkciju.  

Novinari Insajdera su još 2004. došli do dokaza da je tokom ta četiri meseca uništen deo dokumentacije Službe. Radomir Marković je smenjen posle formiranja Vlade Zorana Đinđića, početkom 2001. godine, nedugo zatim je i uhapšen, a u zatvoru je i danas.

"Tu je problem što i Marković i Ćurčić su bili ljudi van te struke. Tu je taj problem nastao da su dva nekompetentna čoveka, politički podobna i lojalna porodici Milošević u to vreme, došli na čelo Službe i praktično Službu upropastili. Upropastili u toliko što i danas javnost ima percepciju da je to osinje gnezdo i zlo, što i jeste bilo u njihovo vreme, jer su oni otvorili jednu instituciju važnu za funkcionisanje svake države u zlo, jer su poslužili državnim resursima i resursima službe za razračunavanje sa političkim neistomišljenicima", izjavio je Vlada Nikolić, operativac Resora Državne bezbednosri (1982 - 1999), savetnik načelnika RDB 2001. za serijal Insajdera "Službena tajna".

Nekadašnji načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, ne samo da je sada oslobođen krivice za ubistvo Ćuruvije, već je svojevremeno oslobođen i optužbi za ubistva na Ibarskoj magistrali. Tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije, pre sedam godina, zajedno sa Ratkom Romićem je pušten iz pritvora - izrečena im je mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor - uprkos tome što je bio šef beogradskog DB-a koji je pratio Ćuruviju. Pet minuta pre ubistva, pripadnicima beogradskog DB-a naređeno je da se povuku. Jedan pripadnik DB-a, koji nije čuo naredbu o povlačenju, svedočio je da je na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli "golf trojku" za koji je utvrđeno da je na dan ubistva bio zadužen pripadnik beogradskog DB-a, Ratko Romić.

Mehanizam u svim političkim ubistvima uvek je bio isti. Služba državne bezbednosti prati i prisluškuje potencijalnu žrtvu, pa to javlja šefovima određenog odeljenja DB-a ili šefovima Službe. Neposredno pre ubistva, šef naređuje operativcima na terenu da prekinu praćenje. Time, zapravo, pripremaju teren za ubistvo. Po svemu sudeći, onaj koji izdaje naredbu operativcima da se praćenje prekine - zna i da sledi ubistvo, ali isto tako zna i ko je ubica.

Izvor: Insajder