Kolaković: Kriza i desnica kao uzrok i posledica

Rast podrške desnici pravilo je u vremenima ekonomskih, zdravstvenih i kriza nacionalnih identiteta, kao i migracija, odnosno kada god se građani osećaju ugroženo, izjavila je naučna saradnica u Institutu za političke studije Aleksandra Kolaković.

Aleksandra Kolaković. Foto: Insajder

„Onda se stvara prostor za jednu vrstu desničarske retorike koja u sebi ima tu premisu populizma i gde se onda biračima govori, kao i široj populaciji, ono što bi ona želela da čuje i čega se plaši“, objasnila je Kolaković gostujući u emisiji „Marker“ na televiziji Insajder. 

Kolaković je rekla da rast podrške desnici u Srbiji ima sličnosti sa evropskim trendovima. U ovom slučaju uzroci su jasni - do veće podrške desnici dolazi zbog nesigurnosti izazvanim ekonomskom krizom, pandemijom i ratom u Ukrajini.

 „U Srbiji postoji dugotrajan problem realnog političkog života, a to je pitanje političke kulture. To je nešto na čemu se nije radilo. Ukoliko ne postoji dovoljno razvijen stepen političke kulture, onda građani ne mogu da prepoznaju kvalitetno što je to što im se zaista nudi u kampanji i koji su to ostvarivi ciljevi“, ocenila je Kolaković.

Ona je istakla da desnica, kao i levica, treba da postoje, ali da do problema dolazi onda kada ta uverenja ugrožavaju druge ljude i prelaze granice ličnih prava i sloboda.

„Kada govorim o toleranciji ekstremne desnice, tu mora da postoji određeni nivo sankcionisanja – da postoji nivo reagovanja države na određene poruke koje kod nas upućuju neki pokreti“, dodala je ona. 

Govoreći o rastu podrške desnici u Evropi i prvom krugu izbora za predsednika Francuske, Kolaković je ocenila da se stiče utisak da desno orijentisane imaju uspon, ali da se na osnovu Francuske može videti da i snage levice osvajaju značajan politički prostor.

Komentarišući kandidatkinju za predsednicu Francuske Marin Le Pen, koja će se 24. aprila suočiti u drugom krugu izbora sa dosadašnjim predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom, Kolaković je podsetila da je Le Pen 2011. godine preuzela stranku svog oca Žan-Marija Le Pena, da se onda distancirala od njegove politike da bi ga 2015. godine izbacila iz stranke zbog rasizma, antisemitizma i negiranja Holokausta.

Dodala je da se Le Pen, koja ima veze s Rusijom, tokom kampanje za predsedničke izbore distancirala od te zemlje i ruske invazije na Ukrajinu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.