Koliki je značaj rezolucija Evropskog parlamenta (VIDEO)
Šta se desilo sa Rezolucijom Evropskog parlamenta, usvojenom jesenas zbog sukoba u selu Banjska na Kosovu i Metohiji? Da li će i do čega dovesti takođe neobavezujuća Rezolucija Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji? Ukoliko međunarodna zajednica bude posredovala, to neće biti prvi put u Evropi.
Pre četiri meseca, Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o odnosu Beograda i Prištine, zbog oružanog sukoba u mestu Banjska na severu Kosova i Metohije, krajem septembra. Od Srbije je tada zatraženo da sve učesnike sukoba privede pravdi i kazni. Od svega toga, u Beogradu je priveden pa pušten dotadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić - koji je priznao da je organizovao i naoružao grupu Srba koja se sukobila sa Kosovskom policijom, kada je poginulo četvoro ljudi.
Rezolucijom, usvojenom u oktobru, Evropska komisija i Savet Evropske unije su pozvane da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbija direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju prošle godine ili - ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.
Sudeći prema poslednjim izjavama, srpske vlasti nisu voljne da sarađuju kada je reč o Rezoluciji Evropskog parlamenta o izbornom procesu u Srbiji kojom se predlaže i međunarodna nezavisna istraga nepravilnosti tokom izbornog procesa. Iako su dozvolile međunarodne posmatrače na izborima, vlasti u Beogradu su burno reagovale na tu rezoluciju; za njih bi međunarodna istraga bila rušenje suvereniteta.
Ono što je zanimljivo jeste da se u izbornim nepravilnostima, koje se pominju u Rezoluciji, posebno apostrofiraju migracije birača, baš kao 2013. na izborima u Severnoj Makedoniji, posle čega je tamošnja opozicija bojkotovala Sobranje. O tome je za Insajder govorio i šef Delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
"Znate, u Severnoj Makedoniji je bilo vrlo specifično. Imali smo šarenu revoluciju mladih ljudi koji su bacali sve boje na spomenike i zvanične zgrade. A onda je partija socijalista prva bojkotovala Parlament. Zato sam otišao tamo i rekao: ako izgubite izbore, nemojte da bojkotujete Parlament jer je to bolest zapadno-balkanskih država. Uvek pribegavaju bojkotu", rekao je za Insajder Stefan Šenah šef Delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Posle dve godine, koliko je opozicija u Severnoj Makedoniji bojkotavala institucije - uz posredovanje Evropske unije i Amerikeje postignut tzv. Pržinski sporazum. Rezultat je bila tehnička Vlada formirana 100 dana uoči novih izbora. Vremenom se izborni zakon menjao više puta, da bi se došlo do modela prihvatljivog za sve. I opozicija u Srbiji je krajem 2019. zagovarala sličan dogovor, poput onog u Pržinu, ali od toga nije bilo ništa - usledio je bojkot izbora pre četiri godine. Posle Rezolucije Evropskog parlamenta, usvojene pre četiri dana, na potezu su Evropska komisija i Savet Evrope koji bi trebalo da primene predloge Rezolucije, ali se ne zna kada bi to moglo da se desi.
Međutim, u danu usvajanja Rezolucije u Strazburu, u Evropskom parlamentu je rečeno da se najpre očekuje da srpske vlasti sprovedu istragu pa će, ako one to ne učine, evropske institucije razmotriti dalje korake.
Izvor: Insajder