Konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika protiv ukidanja zaštite sa zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba (VIDEO)
Oko 40 hektara područja oko Ulice Kneza Miloša moglo bi da izgubi status kulturno-istorijske celine, koji mu je pre tri i po godine dodelila Vlada Srbije. Reč je o području koje je svedočanstvo razvoja prestonice i predstavlja nematerijalnu vrednost velikog kulturno-istorijskog i arhitektonskog značaja.
Ne želeći da skinu zaštitu sa područja takve vrednosti, kao ni sa vojnog kompleksa u toj ulici - gde američki investitor planira gradnju, direktorke Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika podnele su ostavke. U tome ih podržava struka. Da li će to, međutim, biti dovoljno?
Na zaštićenom području Ulice kneza Miloša su administrativni centar države, važni verski objekti, spomenici kulture…
Ambijentalna celina prostire se od Cvetnog trga i Andrićevog venca, preko Vaznesenjske crkve, do Mostarske petlje. Na tom potezu su i zdanja vojnog kompleksa, Ministarstva odbrane i Generalštaba, Vlade Srbije, Ministarstva finansija i spoljnih poslova.
Projekte za te i brojne druge zgrade potpisuju najpoznatije arhitekte XIX i XX veka. U okviru te celine nisu dozvoljene pojedinačne intervencije, zabranjena je izgradnja koja može da ugrozi njenu autentičnost, a obavezno je i očuvanje objekata od posebne vrednosti. Da li politički pritisci najavljuju nestanak ili trajnu promenu izgleda najvrednijeg dela Beograda?
"Vrlo je važno graditi grad u kontinuitetu. Znači, ne rušiti ono što smo dobili u nasleđe da bi pravili nešto novo. U poslednjoj deceniji se to nažalost radi suprotno i morfologija Beograda se polako uništava. Doći ćemo u situaciju da ne postoje više nikakve vrednosti i da, kako da kažem, agresivne neznalice, jer to ustvari ljudi koji niti poznaju grad, niti službe koje se sada bave gradom, znaju kako to treba raditi, ako i znaju, ne rade, doveše do toga da se gradi bilo šta, bilo gde“, kaže za Insajder arkitekta i urbanista, Marin Krešić.
Politički pritisci na direktorke republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture da bi se "gradilo bilo šta i bilo gde, tiču se i zahteva za skidanje zaštite sa vojnog kompleksa. Povod je najavljena izgradnja poslovno - stambenog centra na tom mestu, za koji je Vlada Srbije našla stranog partnera.
U pitanju je firma Affinity Partners u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa. Koliko bi takvi objekti trajno narušili izgled prestonice?
"Beograd kakav poznajemo i kakav smo voleli polako nestaje i takvim investicijama, on će samo postajati sve više i više nepoznat nama koji smo tu rođeni i odrasli i koji smo ga voleli i brinuli za njega, pažljivo ga planirali i uređivali ga decenijama unazad“, kaže Krešić.
U zaštitu najznačajnijeg dela starog Beograda stao je i 51 konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. U pismu predsednicima države i Vlade, nadležnim ministarstvima, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i javnosti kažu da bi izgradnja poslovno – stambenog centra trajno uništila spomeničku vrednost zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane. Podsećaju na njihovu memorijalno – istorijsku vrednost jer su, navode, posle NATO bombardovanja te zgrade postale mesto sećanja.
Sredinom maja, radna grupa, u kojoj je 350 arhitekata, donela je Deklaraciju o sudbini Generalštaba, kojom se oštro protive nameri izgradnje poslovno - stambenog centra, zahtevajući njegovu sanaciju. Struka je ujedinjena u borbi protiv trajne promene izgleda starog Beograda. Da li će poslednju reč, ipak, imati politika i interes investitora?
Izvor: Insajder