Kosovo i Metohija izgovor za spore evrointegracije (VIDEO)

Srbija dugo balansira na četiri stuba spoljne politike - Kina, Rusija, Amerika i Evropska unija. U ekspozeu svakog premijera u protekle dve decenije pominje se težnja Srbije da postane članica evropske porodice, ali se na tom putu nije daleko stiglo. Kosovo i Metohija se pominje kao glavni kamen spoticanja, koji je sada - kroz Ohridski sporazum - postao deo pregovaračkog Poglavlja 35. Da li je to dovoljan razlog da se ne napreduje u drugim poglavljima, od kojih su samo dva zatvorena?

Zastave EU i Srbije. Foto: Srđan Ilić

Srbija dve decenije učestvuje u evrointegracijama, 12 godina je kandidat za članicu, a pre deset godina počeli su pristupni pregovori sa Evropskom unijom. Za sve to vreme, od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvorena su 22, a zatvorena samo dva. Po rednom broju poslednje ali, čini se, za Srbiju prvo - Poglavlje 35 koje se tiče Kosova i Metohije:

 "U kontekstu dijaloga između Beograda i Prištine, on je trenutno nametnut kao jedina tema kad se govori o procesu evropskih integracija i verujem da će u ovom narednom periodu koji predstoji barem do kraja ove godine, odnosno do trenutka dok nam ne bude bio poznat ishod američkih izbora i dalje slušati taj narativ kao dominantan,“ – kaže za Insajder Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.


Ohridski sporazum Beograda i Prištine iz februara 2023. godine, kao što je i dogovoreno aneksom sporazuma mesec dana kasnije, dodat je u Poglavlje 35 koje se tiče Kosova i Metohije. Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama se ne pominje eksplicitno, ali se navodi da ga Beograd neće sprečavati da postane članica bilo koje međunarodne organizacije. Uprkos tome, zvanični Beograd ponavlja da je za njega nedopustivo članstvo Kosova u najbrojnijoj međunarodnog organizaciji:

“Jasno je da predsednik Vučić koristi komuniciranje o dijalogu Beograda i Prištine u svoje unutrašnje političke svrhe i pri tom verovatno računa sa tim da je javnost u Srbiji svakodnevno zatrpana različitim informacijama pa je zaboravila da je upravo on bio taj koji nam je nakon završetka sastanka u Ohridu, u onu kasnu noć rekao da je jedan od odgovora taj da sve što su odredbe dogovorenog Ohridskog sporazuma ulaze u pregovarački okvir Srbije za pristupanje EU, odnosno postaće deo obaveza Srbije u okviru Poglavlja 35," – rekla je za Insajder Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

I dok, deklarativno, svi predstavnici vlasti u Srbiji govore o članstvu u Evropskoj uniji, iz Unije poručuju da pre 2030. neće biti prijema novih članica. Ipak, to ne bi trebalo da sprečava Beograd da ispunjava bar neke od brojnih uslova u okviru pregovaračkog procesa. Koordinatorka Nacionalnog konventa kaže da je i po sastavu nove Vlade jasno da će Srbija nastaviti da balansira spoljno-političku poziciju:

"Ako govorimo o jednom integrativnom procesu, i ako jedna država želi da postane deo nekakvog saveza u tom integrativnom procesu, onda ne bi trebalo da bude prostora da usklađuje svoje interese sa interesima nekih trećih strana. Srbija to radi konstantno zadnjih desetak godina i delimično zapravo to jeste jedan od glavnih razloga što nije napredovala previše na evropskom putu,“ – objašnjava Bojana Selaković.

Srbija je do sada zatvorila pregovaračka poglavlja 25 i 26 koja se odnose na nauku i istraživanje, odnosno obrazovanje i kulturu. Otvorena su i zatvorena – u istom danu. Inače, pristupna pregovaračka metodologija se promenila 2020-te, pa su poglavlja podeljena na klastere. U klasteru 1 je Poglavlje 23 koje se tiče pravosuđa, kao i Poglavlje 24  koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti. To su takozvana blokirajuća poglavlja, jer nijedno drugo poglavlje ne može da se ni otvori, niti zatvori, dok se ne napreduje u ta dva poglavlja. A otvorili smo ih još pre osam godina…

Izvor: Insajder