Kovačević za Insajder: Granična policija Srbije ženu kurdskog aktiviste s dvoje dece iz pritvora u tranzitnoj zoni pustila tek posle odluke Evropskog suda
Centar za istraživanje i razvoj društva (IDEAS) saopštio je danas da je Evropski sud za ljudska prava doneo privremenu meru kojom je naložio Stanici granične policije Beograd da se, kako navode, uzdrži od proterivanja kurdskih državljana tj. majke sa dvoje dece od četiri i šest godina sa aerodroma Nikola Tesla u Tursku. Njen pravni zastupnik u Srbiji Nikola Kovačević navodi za Insajder da je ona sa decom na aerodromu bila od 23. septembra kada je sletela u Beograd, pa sve do juče kada je "konačno puštena“, te da granična policija kako kaže, primenjuje zakon na aerodromu "jedino kada Evropski sud za ljudska prava donese meru".
"Ta žena je odlučila da napusti Tursku gde je živela u konstantnom strahu i pritisku od strane turskih vlasti koje je trpela zbog rada njenog supruga koji je osuđeni opozicionar iz HDP partije Turske vlasti su često dolazile kod nje u kuću i vršile pritisak da kaže gde se muž nalazi što ona ne zna“, kaže Kovačević.
Kako je rekao, zbog toga što joj je život u toj zemlji postao "nepodnošljiv“ ona je sa dvoje dece 23. septembra doletela u Beograd, gde je, kako kaže, podvrgnuta uobičajenoj praksi.
"Nju su je po automatizmu po izlasku iz aviona sačekale srpske granične vlasti i na licu mesta joj uručili odluku o odbijanju ulaska. Ceo postupak je sproveden na jeziku koji ona ne razume, a kad je shvatila da hoće da je vrate u Tursku istog trenutka je počela da traži azil i da moli da je ne vrate zbog problema sa kojima se suočava“, kaže Kovačević za Insajder.
Dodaje da je Stanica granične policije Beograd ignorisala njene molbe, te da su je pritvorili zajedno sa dvoje maloletne dece u ćelije u tranzitnoj zoni.
"Tu su ignorisali njenu želju da je ne vrate nazad, što oni ne smeju da rade kada neko kaže da će biti u opasnosti i to ignorisanje je trajalo do juče u 12.30 kada je zbog odluke Evropskog suda za ljudska prava, Srbiji naloženo da ih pusti unutra. To je još jedan u nizu slučajeva u kojima da ta žena nije uspela da se javi porodici, pa porodica nama ona bi bila vraćana nazad u opasnost“, kaže Nikola Kovačević.
Mere Evropskog suda za ljudska prava
Kako se navodi u saopštenju IDEAS-a u pitanju je "već druga privremena mera“ koju je Evropski sud za ljudska prava doneo u odnosu na Srbiju za nešto više od mesec dana i to zbog postupanja Stanice granične policije Beograd na aerodromu Nikola Tesla, a osma ukupno od 2013. godine.
"Ova odluka Evropskog suda ukazuje na sistemsku praksu odbijanja pristupa teritoriji i postupku azila osobama koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom“, navodi se u saopštenju.
Nikola Kovačević kaže za Insajder da se on u međuvremenu video sa ženom koju zastupa, te da je u pitanju osoba čija porodica, kako kaže, ima "istoriju opozicionog delovanja“, kao i da su "mnogi članovi porodice“ u Evropi već dobili azil.
"Takva praksa, po automatizmu, odbijanja ulaska takvim ljudima na Stanici granične policije Beograd je nešto što je zabrinjavajuće, i to traje, ne menja se i u jednom trenutku ćemo doći do toga da zbog tog tretmana, a već imamo nekoliko postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava, Srbija odgovarati i presudom“, kaže Kovačević.
IDEAS u saopštenju navodi da je prva privremena mera protiv nezakonite prakse Stanice granične policije Beograd doneta u novembru 2013. godine, kada je žrtva torture, politička izbeglica iz Irana, zamalo vraćena u zemlju porekla.
"Sličan slučaj usledio je u julu 2014. godine, kada je somalijski novinar, koji je preživeo atentat Al-Šababa, bio na ivici deportacije u Mogadiš. Tokom narednih godina, Evropski sud je sprečio prinudno vraćanje izbeglica iz Irana (2016), turskog političkog aktiviste (2021), turske novinarke Narin Čapan (2022) i iranske porodice čijem ocu je pretila doživotna kazna zatvora (2022). U avgustu 2024. godine sprečeno je proterivanje još jednog političkog aktiviste kurdskog porekla u Tursku“, piše u saopštenju.
IDEAS dodaje da je procenjeno da svake godine, kako navode, veliki broj stranaca u potrebi za međunarodnom zaštitom biva suočen sa sličnim tretmanom, ali da "takvi slučajevi ostaju ispod radara, jer izbeglice u tranzitnoj zoni često nemaju pristup internetu ili im se oduzimaju telefoni kako ne bi mogli da traže pomoć“.
Navode da poslednja privremena mera Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje nalaze svih relevantnih međunarodnih tela da se, kako tvrde, izbeglice na aerodromu “Nikola Tesla” arbitrarno zatvaraju, da im se uskraćuje pristup pravima osoba lišenih slobode, kao i pravo na pristup teritoriji i postupku azila.
"Takođe, praksa je i da se ljudi, bez omogućene usluge prevodioca, nasilno ukrcavaju na letove i vraćaju na teritoriju onih država gde im preti opasnost po život, rizik od mučenja, arbitrarnog zatvaranja i kršenje prava na pravično suđenje“, piše u saopštenju.
"Ista praksa i u ovom slučaju"
Nikola Kovačević kaže da je tako bilo i u slučaju žene koju zastupa.
"Arbitarno je lišena slobode, bez mogućnosti da se žali na tu odluku, bez mogućnosti da ima prevodioca, bez mogućnosti da može da predvidi šta će i kako će da se dešava, na koji let za Istanbul će da bude ukrcana“, kaže Kovačević.
Dodaje da je Stanica granične policije Beograd ignorisala svoje obaveze i po Zakonu o stranicima i Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti.
"Mi smo se obraćali istog trenutka kada smo saznali za njen slučaj, oni su praktično i naše molbe i zahteve ignorisali, iako smo poslali čitav niz dokaza i jedan od dokaza je bio i fotografija iz tranzitne zone gde je ona na papiriću napisala „ja hoću azil“, i to su ignorisali. Očigledno da samo Evropski sud za ljudska prava funkcioniše kada treba da naša granična policija primenjuje zakon na aerodromu“, navodi Kovačević.
Izvor: Insajder