Kraj praznika, ali ne i protesta u Srbiji: Kako dalje usled talasa nezadovoljstva
Kraj 2024. i početak 2025. godine donosi pitanja o tome koliko dugo će politička kriza u Srbiji trajati i kakav će biti njen ishod. Protesti sa kojima su neki od građana predvođeni studentima ušli u Novu godinu, a potom nastavljeni i u danima praznika naslućuju neizvesnost u društvu dok bilo kakav dijalog između vlasti i opozicije izgleda daleko. Iako su novogodišnji i Božićni praznici iza nas, sve ukazuje na to da je zemlja daleko od izlaska iz trenutne krize.
Na ulicama su i danas bili studenti. Okupili su se ispred zgrade Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu gde su petnaestominutnom tišinom odali pomen za 15 osoba poginulih prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u 1. novembra.
Nisu studenti bili danas samo na novosadskim ulicama.
Studenti Elektrotehničkog, Pravnog, Arhitektonskog, Mašinskog i Građevinskog fakulteta, kojima su se pridružili građani, blokirali su danas na 16 minuta ugao Bulevara kralja Aleksandra i Ruzveltove ulice u Beogradu, odajući počast žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i žrtvi koja je ubijena u Inđiji.
I to nisu jedini protesti sa kojima se suočava aktuelna vlast u Srbiji. Samo tokom današnjeg dana, na ulice su izašli i poljoprivrednici iz Mačve, ali i zaposleni u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu, kao i studenti i njihovi roditelji.
Oni su protestovali zbog razrešenja direktora dr Gorana Cvijovića, koje vide kao "klasičnu političku odluku“, a od sutra je najavljena i obustava rada.
Obustava rada a ne polazak u drugo polugodište sve je izvesnija i kada je reč o prosvetarima.
Kako je Insajder pisao, trenutno reprezentativni sindikati sprovode anketu među članstvom o tome da li da prihvate ponudu Vlade Srbije ili će insistirati na ispunjenju svih svojih zahteva, čija je osnova Protokol iz oktobra 2023. godine. Nova runda pregovora sindikata i ministarstva prosvete, zakazana je za sutra.
Još od maja 2023. godine, protesti pod sloganom "Srbija protiv nasilja“ na ulice zemlje izvele su veliki broj građana zbog nezadovoljstva stanjem u državi.
Protesti su inicijalno počeli kao odgovor na dve velike tragedije, ali su se tokom 2024. godine fokusirali na šira društvena pitanja, uključujući slobodu medija, korupciju, pravosudne reforme i neadekvatnu reakciju vlasti na ostale probleme.
Posebno je leto 2024. bilo u znaku protesta protiv iskopavanja litijuma nedaleko od Loznice.
I taman kada se učinilo da je vlast iznova uspela da reši najnoviji talas nezadovoljstva, desila se novosadska tragedija kada je živote izgubilo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
Međutim, ovog puta, čini se, postoji nešto potpuno novo u protestima tokom dvanaestogodišnje vladavine Srpske napredne stranke. A to su studenti kao inicijatori protesta u Srbiji. I za sada se ne vidi da vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ima adekvatan odgovor na njihove blokade i proteste.
Vlast: Defanziva i optužbe
Današnji protest u Novom Sadu, ministarka pravde Maja Popović vidi kao pritisak na pravosuđe.
Studenti kažu da protestom žele da poruče da neće dozvoliti da izvršna vlast vrši pritisak na sudsku, kao i da "fakulteti ostaju zatvoreni, a oči otvorene".
Dok Popović kaže da se u Srbiji sudske odluke donose u skladu sa zakonima, a ne po željama "grupa za pritisak".
"Okupljanje grupe studenata ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu nije ništa drugo nego pritisak na sud za koji smatraju da bi trebalo da radi po njihovom diktatu, što je apsolutno neprihvatljivo u demokratskom uređenju kakvo Srbija jeste", naglasila je Popović.
Ona je istakla da se u Srbiji sudske odluke donose u skladu sa zakonima, a ne po željama grupa za pritisak.
"Niti su studenti nadležni da odlučuju ko će biti u pritvoru, a ko ne, niti se takve odluke donose na ulici", ukazala je Popović.
I do sada je vlast odbacivala zahteve studenata, i ranije opozicije, nazivajući proteste politički motivisanim pokušajem destabilizacije države.
Uz to, više puta su predstavnici vlasti govorili da su zahtevi studenata ispunjeni.
Tokom obraćanja naciji u decembru 2024. godine, Vučić je istakao da će vlada nastaviti s reformama i ekonomskim projektima, poput priprema za EXPO2027.
Incidenti u Skupštini Srbije
Novembar 2024. godine obeležili su sukobi u Skupštini, gde je opozicija zatražila hitnu raspravu o tragediji u Novom Sadu.
Fizički obračuni između poslanika vlasti i opozicije eskalirali su, a predsednica parlamenta Ana Brnabić odbila je da uvrsti ovu temu u dnevni red. Opozicija je najavila podnošenje krivičnih prijava protiv Brnabićeve zbog zloupotrebe ovlašćenja.
Krajem prošle godine, 27. decembra, poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je da je devet opozicionih poslaničkih grupa podnelo ustavnu žalbu protiv predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, zato što na dnevni red sednice parlamenta 25. novembra nije stavila njihov zahtev da se glasa o nepoverenju Vladi zbog pogibije 15 osoba u Novom Sadu.
I dalje je nepoznanica kada će narodni poslanici u skupštinske klupe jer do danas predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić nije zakazala sednicu parlamenta.
Kako i šta dalje
Za sva dešavanja u društvu najveću odgovornost svuda i uvek snosi vlast. Tako je i u Srbiji usled najnovijeg talasa nezadovoljstva građana iz različitih sfera.
Vučić koji sebe naziva veteranom u politici, a činjenice govore i da je veteran u vlasti ( SNS ulazi u trinaestu godinu vladavine ) odlično zna da svaki protest u finalu propada ukoliko nije promišljen "šahovskim potezima".
Da li su studenti, poljoprivrednici i prosvetari do sada naučili koje poteze treba da odigraju relativno uskoro ćemo saznati. Jedne čeka januarski ispitni rok dok bi drugi morali da se vrate svojim redovnim obavezama.
U finišu svega, tako i trenutnog stanja u Srbiji, šah - mat vlasti uvek daje opozicija. Na izborima.
Novinarka Jasmina Dobrilović