Krijumčarenje divljih životinja: Opasna i zakonom zabranjena praksa (VIDEO)
Lavovi, tigrovi, zmije, majmuni, papagaji - zaštićene divlje životinje koje ne smeju da se čuvaju u privatnom vlasništvu, sve češće viđamo na društvenim mrežama kao kućne ljubimce. Osim što je opasna, to je i zakonom zabranjena praksa. Poslednje četiri godine podneto je nekoliko krivičnih prijava a, s obzirom na specifičnost tog dela, neophodno je dodatno usavršavanje i obuka tužilaca i sudija.
U pretrpanim torbama, bez vazduha, svetlosti, hrane i vode, traumatizovani - tako najčešće izgleda put divljih životinja do privatnih vlasnika.
"Najfrekventnije budu papagaji. Znači oni su zahvalni kao kućni ljubimci. Ljudi ih traže i onda prosto potraga za papagajima je velika i vrlo često baš oni budu meta krijumčarenja, to jeste zaplene. Ali u poslednje vreme apetiti ljudi rastu tako da više nije retkost ni da su bile zaplene medveda, zaplene majmuna ili u nedavnoj situaciji što smo imali lava", kaže Kristijan Ovari, biolog Zoološkog vrta u Beogradu.
"Ljudi žele, imaju tu potrebu da imaju nešto što neko drugi nema. Međutim, nismo ni svesni toga koje opasnosti to nosi, ne samo za njih, nego i za generalno društvo u celini. I kad imate lava, na primer, koji je mali, on je super i sladak. Međutim, kad poraste, šta ćete sa njim? Gde ćete ga držati? Nemate adekvatne uslove, znači treba vam ogroman prostor, treba vam kvalitetna i dobra ishrana", objašnjava Aleksandar Gavrić iz Udruženja "Animal Rescue Serbia".
Upravo zbog neadekvatne ishrane, usled koje su joj otkazali unutrašnji organi, posle 15 dana borbe, početkom oktobra u Zoološkom vrtu na Paliću uginula je lavica Kiki. Prethodno je pronađena na putu pored Subotice u teškom stanju.
"Uvek su srceparajuće situacije kada neko nabavi kućnog ljubimca na nelegalan način i onda nema adekvatnu dokumentaciju da pokaže poreklo i sad taj kućni ljubimac kada bude oduzet, onda je to jako veliki stres i za vlasnika i za ljubimca, a i za sve nas. Tako da to nikad nisu prijatne uspoemene. S druge strane, izuzetno mi je drago kada dođe do tako nečega kao što su bile ne tako davno, dve medvedice koje su bile vrlo stare bake, koje su bile u kavezu od oko deset kvadrata, betoniranom, i one su odatle izbavljene i prebačene su u Zoološki vrt na Paliću", dodaje Ovari.
Osim što je takvo postupanje nehumano, krijumčarenje i držanje divljih životinja zabranjeno je i zakonom. Međutim, ti slučajevi su specifični, i stručnjaci ih nazivaju tzv. "nevidljivim". Ističu da građani često greše iz neznanja, a da čuvanje divljih vrsta kao domaćih životinja može imati i posledice po zdravlje, jer neke vrste sa sobom donose viruse opasne po čoveka. Važno je, kažu, da se pojača svest građana, ali i kaznena politika.
"Poenta jeste u tome da se naše sudstvo trgne, da jednostavno tužilaštvo što sudstvo odrade svoj posao bolje i kvalitetnije, da se ne bi jednostavno ponavljali takvi slučajevi", navodi Gavrić.
"Mislim da pre svega trebamo provesti jednu ozbiljnu kampanju na državnom nivou. Da se ljudi osveste, da shvate značaj, da nauče šta su uzrok, a šta posledica toga što krijumčarene životinje se uopšte pojavljuju kod nas na tržištu. I mislim da bi to u velikoj meri osvestilo ljude i suzbilo. A onda posle toga, naravno, krenuti s jednom ozbiljnijom kaznenom politikom za sve one koji su sad upoznati, ali ipak se ne pridržavaju pravila“, ističe Ovari.
Poslednji podaci Ujedinjenih nacija i Interpola pokazuju da godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim divljim vrstama životinja u svetu dostiže i više od 20 milijardi dolara.
Izvor: Insajder