<article>Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković saopštio je danas, nakon što je juče Priština aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, da su četiri neimenovane države povukle priznanje nezavisnosti Kosova. „Ovo je očekivani odgovor Srbije. Ona nije prva prekršila ovaj Vašingtonski sporazum o međusobnom uzdržavanju, već je reagovala na to narušavanje koje je došlo iz Prištine. Tako nešto je bilo očekivano”, rekao je Krstić. Sporazumom iz Vašingtona između Beograda i Prištine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, određen je moratorijum od godinu dana na srpsku kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, a prištinska strana se tada obavezala da neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama.Krstić je podsetio da je moratorijum, koji je dogovoren 2020. bio jednogodišnji, ali da je nakon njegovog isteka američka administracija smatrala da dogovor i nakon toga treba da se nastavi. „Od pada prištinske vlade Avdulaha Hotija, koja je potpisala taj dokument, imamo samo radikalizaciju s prištinske strane. U okviru te radikalizacije je poštovan bar minimalni deo sporazuma, a to je da Kosovo ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ne mislim da je Srbija išta izgubila jer je poštovala dogovoreno - mislim da je morala i trebalo da poštuje i da nikako nije trebalo da bude prva da prekrši dogovor. Na taj način je poslala signal američkim posrednicima da ih poštuje”, dodao je on. <h3>„Komentar Stejt dipartmenta je možda posledica spoljnopolitičke orijentacije Srbije prema Rusiji“</h3>Na pitanje kako vidi komentar Stejt dipartmenta na potez Prištine, da su „Kosovo i Srbija suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete”, Krstić je odgovorio da on može da se shvati i kao poruka Srbiji u kontekstu odnosa prema Rusiji. „To što SAD nisu pozvale na smirivanje situacije i na razgovor, da se suzdrže obe strane od kršenja Sporazuma, mislim da je posledica nezadovoljstva Vašingtona spoljnopolitičkom orijentacijom Beograda u odnosu prema sankcijama Rusiji”, ocenio je Krstić. Krstić je rekao da je većina odredbi Vašingtonskog sporazuma ostalo „mrtvo slovo na papiru”. „Postoje i neke odredbe koje se uopšte ne odnose na Beograd i Prištinu, nego više o odnosima sa SAD i drugim velikim silama na kojima će Amerika verovatno insistirati - diverzifikacija nabavke energenata, nabavka 5G opreme od 'nepouzdanih nabavljača', to su stvari na kojima će Amerika i dalje insistirati”, zaključio je Krstić.</article>

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković saopštio je danas, nakon što je juče Priština aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, da su četiri neimenovane države povukle priznanje nezavisnosti Kosova.
&nbsp;„Ovo je očekivani odgovor Srbije. Ona nije prva prekršila ovaj Vašingtonski sporazum o međusobnom uzdržavanju, već je reagovala na to narušavanje koje je došlo iz Prištine. Tako nešto je bilo očekivano”, rekao je Krstić.&nbsp;
Sporazumom iz Vašingtona između Beograda i Prištine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, određen je moratorijum od godinu dana na srpsku kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, a prištinska strana se tada obavezala da neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Krstić je podsetio da je moratorijum, koji je dogovoren 2020. bio jednogodišnji, ali da je nakon njegovog isteka američka administracija smatrala da dogovor i nakon toga treba da se nastavi.&nbsp;
„Od pada prištinske vlade Avdulaha Hotija, koja je potpisala taj dokument, imamo samo radikalizaciju s prištinske strane. U okviru te radikalizacije je poštovan bar minimalni deo sporazuma, a to je da Kosovo ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ne mislim da je Srbija išta izgubila jer je poštovala dogovoreno - mislim da je morala i trebalo da poštuje i da nikako nije trebalo da bude prva da prekrši dogovor. Na taj način je poslala signal američkim posrednicima da ih poštuje”, dodao je on.&nbsp;
<h3>„Komentar Stejt dipartmenta je možda posledica spoljnopolitičke orijentacije Srbije prema Rusiji“</h3>
Na pitanje kako vidi komentar Stejt dipartmenta na potez Prištine, da su „Kosovo i Srbija suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete”, Krstić je odgovorio da on može da se shvati i kao poruka Srbiji u kontekstu odnosa prema Rusiji.&nbsp;
„To što SAD nisu pozvale na smirivanje situacije i na razgovor, da se suzdrže obe strane od kršenja Sporazuma, mislim da je posledica nezadovoljstva Vašingtona spoljnopolitičkom orijentacijom Beograda u odnosu prema sankcijama Rusiji”, ocenio je Krstić.&nbsp;
Krstić je rekao da je većina odredbi Vašingtonskog sporazuma ostalo „mrtvo slovo na papiru”.&nbsp;
„Postoje i neke odredbe koje se uopšte ne odnose na Beograd i Prištinu, nego više o odnosima sa SAD i drugim velikim silama na kojima će Amerika verovatno insistirati - diverzifikacija nabavke energenata, nabavka 5G opreme od 'nepouzdanih nabavljača', to su stvari na kojima će Amerika i dalje insistirati”, zaključio je Krstić.

Teme

Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Foto: The White House from Washington

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Krstić (FPN): Srbija i nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma radila na kampanji povlačenja priznanja Kosova