Krstić (FPN): Srbija i nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma radila na kampanji povlačenja priznanja Kosova

Srbija je i nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2020. radila na kampanji povlačenja priznanja Kosova kako bi bila spremna u slučaju da Priština prva prekrši dogovoreno, izjavio je za Insajder docent na Fakultetu političkih nauka (FPN) Milan Krstić.

Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Foto: The White House from Washington

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković saopštio je danas, nakon što je juče Priština aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, da su četiri neimenovane države povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

 „Ovo je očekivani odgovor Srbije. Ona nije prva prekršila ovaj Vašingtonski sporazum o međusobnom uzdržavanju, već je reagovala na to narušavanje koje je došlo iz Prištine. Tako nešto je bilo očekivano”, rekao je Krstić. 

Sporazumom iz Vašingtona između Beograda i Prištine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, određen je moratorijum od godinu dana na srpsku kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, a prištinska strana se tada obavezala da neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Krstić je podsetio da je moratorijum, koji je dogovoren 2020. bio jednogodišnji, ali da je nakon njegovog isteka američka administracija smatrala da dogovor i nakon toga treba da se nastavi. 

„Od pada prištinske vlade Avdulaha Hotija, koja je potpisala taj dokument, imamo samo radikalizaciju s prištinske strane. U okviru te radikalizacije je poštovan bar minimalni deo sporazuma, a to je da Kosovo ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ne mislim da je Srbija išta izgubila jer je poštovala dogovoreno - mislim da je morala i trebalo da poštuje i da nikako nije trebalo da bude prva da prekrši dogovor. Na taj način je poslala signal američkim posrednicima da ih poštuje”, dodao je on. 

„Komentar Stejt dipartmenta je možda posledica spoljnopolitičke orijentacije Srbije prema Rusiji“

Na pitanje kako vidi komentar Stejt dipartmenta na potez Prištine, da su „Kosovo i Srbija suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete”, Krstić je odgovorio da on može da se shvati i kao poruka Srbiji u kontekstu odnosa prema Rusiji. 

„To što SAD nisu pozvale na smirivanje situacije i na razgovor, da se suzdrže obe strane od kršenja Sporazuma, mislim da je posledica nezadovoljstva Vašingtona spoljnopolitičkom orijentacijom Beograda u odnosu prema sankcijama Rusiji”, ocenio je Krstić. 

Krstić je rekao da je većina odredbi Vašingtonskog sporazuma ostalo „mrtvo slovo na papiru”. 

„Postoje i neke odredbe koje se uopšte ne odnose na Beograd i Prištinu, nego više o odnosima sa SAD i drugim velikim silama na kojima će Amerika verovatno insistirati - diverzifikacija nabavke energenata, nabavka 5G opreme od 'nepouzdanih nabavljača', to su stvari na kojima će Amerika i dalje insistirati”, zaključio je Krstić.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.