Kupci propalih fabrika na korak do vlasništva nad građevinskim zemljištem - bez naknade (VIDEO)

Ukoliko bude usvojena, biće to 11. izmena Zakona o planiranju i izgradnji od njegovog donošenja 2009. godine.

Zakon je donet kao svojevrsno priznanje da su biznismeni do ekskluzivnih lokacija dolazili kroz privatizaciju, daleko ispod tržišne cene.

Uvođenje obaveze da plate naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem trebalo je bar da ublaži štetu za budžet i građane načinjenu u privatizaciji.

Međutim, ako budu usvojene izmene zakona, ta odredba se ukida.

Tokom javne rasprave, argumenti vlasti bili su da će ukidanje naknade zapravo doneti veći prihod u budžet nego što je donela njena primena. 

To je između ostalog bio jedan od argumenata koji je iznosio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić:  

"Taj zakon omogućava da se aktivira skoro 5000 lokacija na kojima može da se izgradi oko 15 miliona kvadrata. Na tih 15 miliona kvarata moguće je angažovati veći broj radnika, obezbediti jedan veliki broj radnih mesta, moguće je obezbediti veliki veliki novac za lokalne samouprave kroz naknadu, odnosno za doprinose za građevinsko zemljište. Drugo, kroz porez na imovinu takođe obezbediti novac za lokalne samouprave, kroz porez na promet nekretnina za državu i na taj način čak i smanjiti cenu stambenog prostora iz prostog razloga što će se pojaviti više stanova", izjavio je ministar za Tanjug pre dva dana. 

On je rekao i da je od 2009. godine više od 90 odsto konverzija izvršeno bez naknade za zemljište gde su se nalazile propale fabrike, a da pitanje zašto je to tako treba uputiti onima koji su bili dužni da primenjuju Zakon. 

Dugogodišnja državna sekretarka tog Ministarstva Aleksandra Damnjanović izjavila je međutim da je Zakon bio nejasan. 

"Imali smo, kako da kažem, jedan član, svi ga čitamo, isti je zakon, međutim različitno ga primenjujemo. Jedan od razloga i ovo kako smo baš i šta smo menjali jeste koliko smo zahteve za mišljenje o primeni pojedinih odredbi, odnosno tumačenje određenih zakonskih članova, dobili. Nešto tu nije funkcionisalo pa smo se potrudili da i to razrešimo", rekla je Aleksandra Damnjanović na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije.

Čega se odriču - pitaju protivnici ukidanja naknade za konverziju

Kritičari izmene zakona i ukidanja naknade za konverziju ukazuju na to da analiza primene efekata nikada nije javno  preFdstavljena. Nije poznato ni koliki je prihod kojeg bi se građani I država odrekli u slučaju ukidanja odredbe o naplati konverzije.

"Ministar kaže 5000 objekata, NALED kaže 5000 hektara, kao da je to potpuno svejedno. Zapravo mi, kao društvo, nemamo predstavu o kojim se dimenzijama radi", rekao je između ostalog na konferenciji za novinare povodom najavljenih izmena Zakona Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Razmere potencijalnog prihoda kojim bi se država i građani odrekli usvajanjem zakonskih izmena i ukidanjem naknade za konverziju mogu tek da se naslute.

Naime, Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine usvojen je nakon što je u serijalu  Insajdera "Službena zloupotreba" otkriven mehanizam kako su biznismeni, kupovinom propalih fabrika, dolazili do ekskluzivnih lokacija, a da za to nisu platili tržišnu cenu. 

Na samo 11 primera koji je tada analizirao Insajder utvrđeno je da su Grad Beograd i država oštećeni za oko 2 milijarde evra, jer zemljište iz različitih razloga nije išlo na licitaciju. Do tog iznosa dolazi se kada se pogleda cena koja je postignuta na licitaciji za zemljište na sličnim lokacijama. Danas bi taj iznos svakako bio mnogo veći.

Jovan Rajić, iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), između ostalog kaže da je neprihvatljivo da se jedna zakonska odredba jednostavno ukine jer je nadležne državne institucije ne primenjuju.

"Dakle država se u naše ime odriče doslovno milijardi evra, koje su trebale da se sliju u budžet i oslobađa najbogatije obaveze da plate adekvatnu vrednost za građevinsko zemljište. Ako to nije pljačka ja ne znam koji drugi izraz bi bio adekvatniji da se upotrebi za to", kaže Rajić. 

Nema rešenja za prihode Fonda za restituciju  

Polovina prihoda od naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine trebalo je da ide u lokalne budžete, a druga polovina u Fond za restituciju, kako bi se obeštetili vlasnici i naslednici imovine koju je država oduzela posle Drugog svetskog rata. 

Sada se najavljuje ukidanje ove naknade, a da nije utvrđeno iz čega će se puniti Fond za restituciju.   

Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, izjavio je na konfrenciji za novinare koju je organizovao RERI da je problem i u načinu na koji je organizovana javna rasprava, te da su sve aktivnosti oko ukidanja naknade za konverziju netransparentne. 

"Debata o ovoj temi, apsolutno ne da nije postojala javna rasprava o ovoj temi, nego jednostavno može se kompletno reći da je zaista ovo nešto što je što se provlači na mala vrata a izuzetno je značajno", rekao je Mile Antić.

Antić smatra da bi država ukidanjem naknade za konverziju prekršila i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju te da se nada da neće biti neophodno da se o ovome oglašava i Brisel.

"Ovde se radi apsolutno i o kršenju Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju. Ovo nije ništa drugo nego prikrivena, i to enormna, možda i najveća, državna pomoć. Kome? Onima koji to jednostavno nisu zaslužili. Ne ni siromašnima, ni ugroženima, nego onima koji su najbogatiji, koji su najzaslužniji što u Srbiji još uvek nema potpuno slobonog tržišta", kaže Antić. 

Uprkos odluci Ustavnog suda 

Ovo nije prvi pokušaj ukidanja naknade za konverziju. Inicijative su počele praktično odmah po usvajanju Zakona 2009. godine.

Poslednjih godina predstavnici vlasti više puta su najavljivali ukidanje ove odredbe, što je, samo po sebi, imalo posledice. 

"Ako je već dugo unazad dakle najavljivano da će naknada za konverziju biti ukinuta, ko bi normalan tražio konverziju? Ko bi normalan, ko bi od nas u sali tražio da plati nešto što kroz godinu dana neće morati da plati", rekao je Rodoljub Šabić. 

Ustavni sud se o inicijativama za ukidanje naknade izjašnjavao nekoliko puta, a odluka iz 2013. godine ne ostavlja prostor za dilemu. 

Jasno je navedeno da se privatizacija odnosila na fabrike i objekte, a ne na zemljište, i da za zemljište mora da se plati tržišna cena.

Uprkos tome, o novim izmenama zakona, ako se usvoje, Ustavni sud bi morao ponovo da se izjasni.

"Koliko će vremena trebati da se eventualno usvojeni zakon još jednom ospori na Ustavnom sudu i koliko je to više nego dovoljno da se ona kombinacija koja se namerava, realizuje, to je potpuno jasno", rekao je između ostalog Šabić.

Sa takvom ocenom slaže se i Jovan Rajić, koji ukazuje da korisnici zemljišta zagovornici ukidanja naknade za konverziju sa tim i računaju. 

"To je ovaj anomalija našeg pravosudnog sistema po principu drži vodu dok majstori odu. Oni računaju sa tim  da će ovo opet da padne na Ustavnom sudu, kao što kaže kolega Šabić - ako padne za 10 godina, šta onda? Pa šta ako je palo? Isto je sa recimo građevinskim dozvolama koje se izdaju nezakonito, pa se onda osporavaju pred Upravnim sudom. Šta onda kad se to poništi? Hoće neko da ruši to, da kaže ovo je nezakonito da ta građevinska dozvola? Čisto sumnjam. Tako da oni u svakom slučaju računaju sa tim da je pravosuđe, pravosudni sistem trom, da je nefunkcionalan i šta se desiti za 10 godina to ih apsolutno ne interesuje", kaže Rajić.

Izvor: Insajder