Kurdi - najveća etnička grupa bez sopstvene države (VIDEO)
Između 30 i 40 miliona ljudi na Bliskom istoku i u Maloj Aziji živi u marginalnom položaju, bez proporcionalne političke moći u nacionalnim državama u kojima žive, i na meti su centralnih vlasti – reč je o Kurdima, najvećoj etničkoj grupi na svetu bez sopstvene države. Kurdi žive u planinskom lancu koji nazivaju Kurdistan – na razmeđu Turske, Sirije, Iraka i Irana. Istorija Kurda prožeta je borbom za slobodu, nekada na demokratski, a češće na revolucionaran način. Takozvano kurdsko pitanje nikada do kraja nije rešeno i - i dalje potresa nestabilni region.
"Kurdsko pitanje" je za Kurde nastojanje da u državama u kojima žive ostvare osnovna ljudska i politička prava, a krajnji ideal borbe je, kako kažu, stvaranje "slobodnog Kurdistana". S druge strane, za vlasti država u kojima Kurdi žive, to je politički i bezbednosni izazov zbog straha da će rešavanje tog pitanja dovesti do otcepljenja dela teritorije.
"Za sada se može reći da su Kurdi u Iraku delimično rešili svoje pitanje, Kurdi u Siriji su na pragu da ga reše u kontekstu razgovora o nekoj posleratnoj Siriji, a što se Turske i Irana tiče, njihove vlasti su nezainteresovane za rešavanje 'kurdskog pitanja' i one su trenutno dovoljno jake da sebi mogu da priušte da nastave sa politikama marginalizacije Kurda", izjavio je za "Marker" Stefan Jojić, politikolog.
Kurdi su jezički u regionu najbliži Irancima. Iako su vekove proveli relativno mirno pod Osmanskim carstvom i Persijskim carstvom, nikada do kraja nisu integrisani, zbog čega je pojačavana njihova težnja za samostalnošću.
"Nevolje za Kurde kreću sa rađanjem nacionalizma u Turskoj krajem 19. veka, ali i sa bujanjem drugih nacionalizama u regionu među kojima je bio i kurdski a sve se to poklapa sa periodom raspada Osmanskog carstva, sa kolonizacijom a potom i dekolonizacijom Bliskog istoka kojom su nastale države koje danas imamo na Bliskom istoku. Među njima nije Kurdistan, tako da ta preraspodela karata na Bliskom istoku nije išla na ruke Kurdima", rekao je Jojić.
Istorija Kurda naročito je bila burna tokom 20. veka. U svim državama na Bliskom istoku u kojima žive, Kurdi su bili izloženi progonima, zatiranju identiteta i asimilaciji. Odgovori Kurda takođe su bili brutalni, zbog čega se neke njihove organizacije smatraju terorističkim i odgovornim za hiljade smrti. Međutim, Kurdi menjaju pristup u borbi za svoja prava, naročito u Turskoj.
"Tokom 90-ih godina bilo je pokušaja da se kurdska borba prebaci iz nasilnog, u domen legitimne političke borbe. Da se kroz demokratske procese osnuje neka politička partija, da se na taj način pokuša da se zadovolje neki etnički standardi za Kurde. Međutim, ti pokušaji su redom propadali jer su te partije bile zabranjivane od strane države. Demokratska partija naroda je poslednji i uspešni pokušaj. Oni su 2015. uspeli da uđu u Turski parlament, međutim ubrzo nakon toga našli su se na udaru vlasti i rukovodstvo partije je završilo u zatvoru", naveo je Jojić.
Iako Kurdima ne manjka neprijatelja, kaže, oni su često sami sebi protivnici – kurdske organizacije iz različitih država često ne sarađuju međusobno, a države u kojima žive nastoje to da iskoriste.
"Različite kurdske organizacije iz različitih zemalja drugačije gledaju na ulogu drugih zemalja pa tako Kurdi iz Iraka sarađuju sa Turskom, dok Kurdi iz Sirije strahuju da bi već sutra mogla da počne neka turska organizacija protiv njih. Zbog toga je teško i bilo bi pogrešno govoriti o kurdskoj borbi kao nekom monolitnom projektu, koji je dirigiran iz jednog centra. Isto tako je možda pogrešno govoriti o jedinstvenoj kurdskoj percepciji saveznika. Jedno je sigurno, Kurdima su najveći protivnici nacionalne države u kojima žive", istakao je Jojić.
U 20. i 21. veku, Kurdima su saveznici bile velike sile – Sovjetski Savez, Amerika, Rusija, a ono što je zajedničko tim alijansama, kaže sagovornik "Markera" – Kurdi su na kraju saradnje ostavljani na cedilu.
Izvor: Insajder