Kurti pred istek mandata diže temperaturu na severu Kosova: Igra na kartu bezbednosnog marketinga

Ističe drugi premijerski mandat Aljbina Kurtija koji je već pri preuzimanju funkcije, kada je reč o dijalogu sa Srbijom, naglasio da "bez priznavanja nezavisnog Kosova ne može da bude normalizacije odnosa dva naroda i dve zemlje". Niti Srbija priznaje Kosovo niti Kurti dozvoljava formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) naprotiv, tokom njegovog mandata učestale su akcije kosovskih policijskih snaga na Severu uz gotovo obavezna hapšenja Srba. Može li Kurti u susret novim izborima, bez dizanja temperature u srpskim sredinama ili će na tom političkom talasu ući u novu kampanju posebno uzimajući u obzir da mu prete i dodatne sankcije zbog, kako je Zapad ocenio, jednostranih poteza.

Aljbin Kurti Foto: https://kryeministri.rks-gov.net/

I ti jednostrani potezi vode ka eskalaciji, istakao je portparol Evropske komisije Peter Stano povodom najnovijih akcija protiv Srba na KiM dodajući da mere EU protiv Prištine koje su na snazi mogu da budu pojačane ako se svi akteri u EU saglase da je to potrebno.

Izrazio je nadu da će Priština "konačno čuti poruke" EU i međunarodnih partnera da se ne angažuje u "nizu kontraproduktivnih, negativnih, jednostranih i nekoordinisanih koraka" i da će sprečiti da dođe do toga da se razmatra koje će mere biti preduzete kao odgovor, ukoliko se situacija ne promeni. 

Da ne mari mnogo aktuelni premijer Kosova na packe koje dobija iz EU nije novost. Novost je da mu ne tako dobri odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kvare popularnost koju je imao ranije, a koju mu može poljuljati Vjosa Osmani, predsednica Kosova.

Ipak, izvesno je da je Kurti svstan šta mu sve stoji nad glavom osim ZSO i američkih izbora i iako je ranije u više navrata isticao da je spreman za prevremene izbore, jasno je da sam ide ka odugovlačenju.

Sagovornik Insajdera Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose podseća na poslednji sastanak u Briselu kada se Kurti vratio zadovoljan, jer je Borelj najavio ukidanje sankcija.

Danas, Stano na pitanje šta EU planira da uradi, naglašava da su mere protiv Prištine i dalje na snazi, jer države članice nisu još odlučile da deluju na osnovu izveštaja visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja, koji je podnet pre nekoliko nedelja, a u kojem je preporučeno ukidanje mera Prištini. 

Kosovska Mitrovica, foto: Tanjug

Istovremeno je ocenio da to i ne čudi, jer su mere uvedene administraciji u Prištini u junu prošle godine "zbog činjenice da je bilo toliko toga što se dešavalo što je vodilo ka eskalaciji". 

"Tada su najavljeni izbori za septembar, a septembar je blizu. Kurti i ovaj put koristi uhodanu metodu te krizne situacije, igra sa bezbednosnim marketingom, zarad izbora. Ali on ne bi baš išao u septembru na izbore, već kupuje vreme. Mislim da on ovde igra duplu igru, da se odlože izbori, a i da malo više zloupotrebi tu činjenicu da je njegova vlada uspostavila vojno-policijsku kontrolu nad severom Kosova", ocenjuje Janjić.

Naglašava da je to suština stvari, ali da se Kurti ne bi tako ponašao da nema druge strane.

"Da nemamo drugu stranu kojoj isto to odgovara, a to je Beograd. Vidite kako odgovara da se priča na primer o ugroženosti Srba, da imamo te mirne demonstracije. Dakle, ponovo su se Beograd i Priština  našli na istoj priči. To je politika reciprociteta, suštinski ista i zloupotreba svih tema, pre svega za bezbednosni marketing, ne bi li se preko tog straha kod albanskih i srpskih birača dobilo sto više glasova", ocenjuje Janjić. 

Stava je da je reč o "igri" kako jedne tako i druge strane, podseća da je otvaranje mosta na Ibru tema koja je višedecenijska i nikad nije završena.

"Onda se priča i o poštama, ali se ne priča se o pumpama Gazproma. Vidite kako su pažljivi i Kurti i Aleksandar Vučić jedan prema drugome. Ne postoje preuzete pumpe Gazproma, koje su preuzete, pre nepunih 20 do 30 dana, ali postoji sad taj famozni deo slobode kretanja, mosta. Svi znamo da iza mosta postoji mnogo ozbiljnijih stvari koje nisu hteli da razgovaraju ni stanovnici ni niko. A to je status teritorije koja se zove Brđani, ona bi pripala Južnoj Mitrovici. Ali ako ostane na severu, onda je to problem da li je to nova opština u budućnosti gradskoj opštini. Dakle, oni na jedan apsolutno negativni način svojim politikama ruše ono što će se dogovoriti, a dogovorili su da je budućnost Mitrovice jedinstveni grad u tzv. gradske zajednice opština, kao što je Beograd", podvlači sagovornik našeg sajta.

 Dodaje da je Kurtijev interes u tome da izbori budu što kasnije.

"Iz vrlo prostog razloga, on zna da mu birači, bez obzira na stranke jer stranke uvek okolišajuu, neće oprostiti to što je ostao pod sankcijama EU i Amerike i što je zapravo poremetio te odnose pre svega sa Amerikom", objašnjava Janjić.

Istom zemljom koja je već jednom gledala u njegov odlazak sa vlasti neposredno pred pik pandemije koronavirusom 2020. godine a na koju Albanci gledaju sa puno simpatija i zahvalnosti zbog podrške koju su dobili u ostvarivanju svojih želja za nezavisnošću.

"To je po meni bila greška. Ta smena je amnestirala i druge kosovske partije od odgovornosti za dijalog. Drugo, dala je krila Lajčaku i ostalima da i dalje nastavljaju fingiranje i laži o dijalogu, a ne istinite pomake, jer u suštini svi su hteli ovo što se dogodilo. Da se nametne model i da vas podsetim da je vrlo brzo, krajem 2023. pojavio taj famozni francusko-nemački predlog. On je postao rešenje, usvojen je sporazum početkom godine i Kurti je nastavio da vlada. U suštini se desila nesloga u Kvinti", ocenjuje za Insajder sagovornik iz Foruma za etničke odnose.

Sve dok Kurti odlaže izlazak na izbore to motiviše opoziciju i to se jasno vidi po njihovim nastupima i čuje se da su gotovo svi složni oko jedne stvari a to je da Kurti mora biti smenjen ili da podnese ostavku.

"Opozicija je sada shvatila da ne treba da žuri dok nema saglasnosti između Brisela i Vašingtona, ali mu maltene dnevno oduzimaju na popularnosti tvrdeći da se posvađao sa svetom, a istovremenu time i sebi grabe onu ulogu antisrpskoga", navodi Janjić.

Ističe da ga posebno zabrinjava šta u celoj stvari radi Beograd.

"Zašto Beograd ponovo ide na model oživljavanja nediskreditovane Srpske liste, zašto ide na tzv. javne skupove građana po naredbi? Zato što je i njihova politika propala? Sve je to odlaganje i to su i Amerikanci shvatili", reči su sagovornika Insajdera.

Ostaje da se vidi kako će delovati Aleksandar "Saša" Kasanof koji je preuzeo funkciju zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan i da li je realno očekivati da će Amerikanci okupljeni svojim nadolazećim izborima rešavati situaciju na Balkanu.

"Oni neće sebi dozvoliti, kao što nisu ni 2004, da im ta republikanska ujdurma s Nemcima i Srbima na terenu, dole i Albancima, nacionalistima, a govorimo o progonu Srba, ali i nekima iz Vlade Srbije, da im to ugrozi njihovu priču. Priča za predsedničke izbore o Kosovu i Bosni je relativno značajna, ne samo kod dijaspore, nego i kod muslimanskog stanovništva i ona glasi: Kosovo je mesto gde smo mi sačuvali mir, oslobodili jedan narod, a da nije poginuo nijedan Amerikanac. A kad je Bosna u pitanju, tamo je priča da se rat ne bi završio bez dolaska Amerikanaca. To će ovaj izaslanik pokazati, a to je ono što zanemaruju i Vučić i Kurti", podvlači Janjić.

Topljenje podrške javnosti

Na krilatici "Velike Albanije" Kurti je došao na vlast, ali mu konce mrsi predsednica Kosova Vjosa Osmani što pokazuju analize javnog mnjenja.

"Zajednička popularnost Kurtija i Vjose Osmani se razdelila. Vjosa je postala prihvatljivija za većinu birača. U ovom trenutku je vrlo neizvesno da li bi na narednim izborima frakcija koja podržava Vjosu Osmani išla sa Kurtijem na izbore", smatra Janjić.

Kada je smenjen pre četiri godine bio je izuzetno jak, ali sada je politički slabiji, analizira Janjić koji dodaje da je bio žrtva američke kolonijalne intervencije. Sada, Janjić procenjuje, Beograd ne želi te izbore na Kosovu.

Kurti je govorio o mogućnosti novih izbora, ali ne o razlozima za njih.

"Od marta ove godine ne možemo reći da su naredni izbori pitanje godina, već meseci, tako da sam zainteresovan da razgovaramo sa PDK (Demokratska partija Kosova), LDK (Demokratski savez Kosova) i AAK (Alijansa za budućnost Kosova) koja je najpogodnija sezona za naredne izbore, da li je bolje u proleće ili jesen", rekao je Kurti novinarima, nakon sastanka koji je održao sa predsednikom Demokratske partije Kosova Memlijem Krasnićijem.

Krasnići, koji se jedini iz opozicije odazvao Kurtijevom pozivu da razgovara o zakonodavnoj agendi, rekao je da su izbori neophodni.

U međuvremenu, rivalstvo Kurtija i Osmani preraslo je u neprijateljstvo te se postavlja pitanje da li će, bez obzira na to kada izbori budu, Kurtijevo Samoopredeljenje u Osmani videti političku saveznicu.

Izvor: Insajder