Lekić za "Svet i mi": Zabrinutost zbog klimatskih promena samo na rečima, zagađenost vazduha pogađa slabo razvijene zemlje (VIDEO)
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je u emisiji "Svet i mi" na Insajder televiziji da civilizacija ne čini dovoljno kada je reč o klimatskim promenama. Kako kaže, to je hronična bolest celog sveta. Ističe da ljudi moraju da promene način ponašanja, jer su stvari deleko odmakle i tek ćemo osetiti posledice svih promena koje će se desiti u prirodi.
"Treba razdvojiti temu klimatkih promena, koje pogađaju praktično sve delove sveta, i temu zagađenja vazduha, koje uglavnom pogađa nedovoljno razvijene ili slabije razvijene zemlje, gde spadamo i mi. Zapadne zemlje, EU, SAD i Kanada, problem zagađenja vazduha su već rešile. Mi stalno čekamo da se šokiramo nekim snimcima, kao ovim gde se zagađenje vazduha u Pakistanu može videti iz svemira ili da vidimo one katastrofalne poplave u Španiji proteklih nedelja, koje zaista izgledaju apokaliptično. Mi u međuvremenu, između takva dva događaja, uglavnom samo na rečima izražavamo zabrinutost i mnogo manje radimo nego što je potrebno", rekao je Lekić.
U Bakuu je u toku Samit Ujedinjenih nacija, gde svetski lideri i skupljaju novac i nude rešenja za globalno zagrevanje. Upitan imaju li takvi susreti realnog efekta na ono što se dešava, Lekić je rekao da to ne donosi rezultate.
"Imajući u vidu da se stanje pogoršava iz godine u godinu, bojim se da ta deklarativna zalaganja više ne donose neki rezultat ili bar taj rezultat nije očigledan. Mi smo imali najave da će se globalna temperatura povećati do 2050. za u proseku 1,5 stepeni. Ona je već prošle godine bila za 1,5 stepen veća od nekog proseka između 1960. i 1990. i 2000. godine. Dakle, stvari su deleko odmakle i mi ćemo tek osetiti posledice svih promena koje će se desiti u prirodi oko nas. Ja se bojim da sve to nije dovoljno brzo i da ti politički razgovori ne daju rezultata na pravi način", smatra on.
Govoreći o nedavnim poplavama u Bosni i Hercegovini, koje su odnele i ljudske živote, Lekić je naveo da je tu "ogroman uticaj" imao ljudski faktor, ali je i činjenica da su te padavine bile ekstremne.
"Te ekstremne padavine smo imali prilike da vidimo u Španiji. Ne postoji sistem za regulaciju vodotokova koji može da reši toliko visoke padavine kakve smo videli u Španiji. Dakle, mi moramo da promenimo način ponašanja, mi moramo da se pripremimo za događaje koje nismo mogli inženjerski da predvidimo u prošlosti. I to je ono što nas čeka. Ja se bojim da mi nedovoljno radimo na tom planu", dodaje Lekić.
Prema njegovim rečima, i u BiH i u Španiji viđen je nedostatak pravovremenih informacija. Zato, kaže, treba preduzeti određene mere.
"Da su ti ljudi bili na vreme informisani o mogućim razmerama štete koja može da nastane kao posledica tih poplava, odnosno padavina, bilo bi mnogo manje izgubljenih života. Prvo i glavno je sistem za brzo informisanje i upozorenje. A zatim su to sistemi za regulaciju reka i inženjerski poduhvati na regulaciji vodotoka i primanju tih voda u višim delovima sliva. Dakle, ne dozvoliti da se ta voda slije do naseljenih mesta i tako načini ovakvu štetu kao što je načinila", rekao je Lekić.
Navodi da je u Srbiji dosta urađeno nakon katastrofalnih poplava 2014. godine.
"To je za pohvalu, svakako. Ali ono što mi ne znamo jeste na osnovu kojih padavina su izgrađene građevine u proteklom periodu. Jer, očigledno je da se menjaju proračuni koje smo mi učili na fakultetu, a koji se tiču proračuna hidrotehničkih objekata u odnosu na neke padavine koje su hiljadugodišnje. Dakle, to više nisu iste padavine na koje smo imali prilike da ’računamo’ u prošlosti. Sada su to neke mnogo veće padavine, što smo imali prilike da vidimo u Španiji", rekao je Dejan Lekić.
Izvor: Insajder