Lipovac Tanasković: Nijedan stručnjak ne bi savetovao rušenje Savskog mosta, kružni tok kod Ušća nema građevinsku dozvolu (VIDEO)

Ona smatra da je priča u vezi sa Savskim mostom od početka bila pogrešna.

„Tu nastaje ceo problem. Znate onu staru: kada uđete u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. To se i ovde dogodilo. Zašto? Zato što je projektant dobio zadatak da uradi projekat rušenja Savskog mosta  i da uradi projekat izgradnje novog. I projektant je to uradio. Videla sam delove idejnog projekta i zaista je taj most dobar. Ali, ovde nije problem u tome da li je taj novi most dobar. Ovde je problem što se ruši stari. Problem je zapravo što je neko rekao - hoćemo da srušimo. Nije dao šansu da se ispita da taj most ostane, a da se neki drugi napravi na nekoj novoj lokaciji. Znači, prvenstveno je trebalo da se uradi jedna analiza planiranja saobraćaja, kakav most nam je potreban, gde nam je potreban, za koji saobraćaj nam je potreban u Beogradu, pa tek kad se napravi analiza da se uđe u to da li zaista treba srušiti most ili ne“, rekla je Lipovac Tanasković.

Prema njenim rečima, nijedan stručnjak neće reći da most treba da se sruši, a naročito to ne bi savetovao stručnjak koji posmatra šta se dešava u svetu.

„Danas održivi razvoj gradova kaže da se ništa od infrastrukture ne sme rušiti. Sve se treba rekonstruisati, čak ne samo veliki infrastrukturni objekti, nego i zgrade. Više nije ideja: ’Hajde da srušimo staru zgradu i da napravimo neku lepšu i veću.’ Sad je ideja da pametno upravljamo sa tim što imamo. U ovom slučaju ništa se od toga ne radi samo zato što je neko odlučio, stavio u projektni zadatak i rekao - svršen čin“, dodala je ona.

Parking u centru grada treba da bude skuplji

Činjenica je da će zatvaranje Savskog mosta stvoriti gužve u saobraćaju. Upitana mogu li da se donesu mere koje bi smanjile intenzitet saobraćaja u starom delu grada, kao što je mnogo skuplji parking za vozila čiji vlasnici tu ne žive, Lipovac Tanasković je rekla da postoji niz rešenja kako se rešavaju gužve u gradovima.

„Prvo i najosnovnije je da postoji javni gradski prevoz koji dobro funkcioniše, koji je pouzdan, komforan i koji će ljude da privuče da ga koriste. Zatim da imate žute trake koje treba da budu slobodne za ta vozila, pa kad ste vi u automobilu i čekate 30 minuta da prođete, a vidite da autobusi prolaze - sledeći put ćete se zapitati da li da idete autobusom. Drugo, postoje pametni sistemi, pametni semafori, upravljanje saobraćajem u realnom vremenu, čime gradovi pospešuju saobraćaj i nemaju zagušenja. Treći način jeste parkiranje, ali parkiranje nema nikakve veze sa gužvama u saobraćaju. Parkiranje je samo po sebi problem. Kad uđete u centar grada, vi nemate gde da se parkirate. Čak u zadnje vreme u priči oko održivog razvoja gradova kažu da treba da se pomučite, pa onda sledeći put da razmišljate da idete javnim gradskim prevozom. Nije možda politički korektna mera, jer će ugroziti mnoge ljude, ali zaista treba parking da bude skuplji, zaista treba ljudi koji kupuju stanove da obezbede i gde će da se parkiraju. U nekim zemljama danas, ukoliko živite u centralnim gradskim zonama i želite da kupite auto, vi prvo morate da dokažete da li imate gde da ga parkirate, a da to ne bude ulica, jer je ulica pun kapacitet“, rekla je ona.

Kada je reč o Savskom mostu, glavni izvođač je kineska kompanija, sve se radi po međudržavnom sporazumu sa Kinom, što praktično znači da ni izrada glavnog projekta ne mora da bude javna. Na pitanje koliko to može da bude štetno ili čak rizično, Lipovac Tanasković odgovara da ovde imamo više problema.

„Prvo, samo finansiranje je rizično, jer imate direktnu pogodbu. Znači, država se direktno pogodi sa jednim izvođačom. Mi iz tog razloga ne znamo koliko je zaista cena nečega. Sada, konkretno, ugovor koji je bio verifikovan i u Skupštini kaže da 12 miliona evra košta rušenje Savskog mosta. Kako smo došli do te cifre? Tako što su se oni dogovorili da će to biti ta cifra. Nismo imali tri ponuđača, pa da svako kaže koja je njegova cena“, rekla je ona.

Problematično zaduživanje kod Kine

Drugi problem je, kaže, veliko zaduživanje Srbije kod Kine.

„Za ovu godinu nisam pogledala, ali prošle godine je to bilo više od 10 milijardi evra zaduženja. To je zaista preveliko zaduženje da radimo sve infrastrukturne objekte pod velom tajni - direktna pogodba, nismo videli projekat, nismo videli kako...  I, naravno, sve ide preko tzv. ’žutog fidika’. Tu je važno da investitor, odnosno onaj ko daje pare i ko gradi on i projektuje i gradi. Radi kompletno i može da radi paralelno. Tu je prednost tog ’žutog fidika’, jer se onda na taj način ubrzava proces. Nemate proces da prvo projektujete, pa gradite, nego radite istovremeno. Projekat za građevinsku dozvolu je obaveza kineske firme da uradi. Za zadnjih nekoliko projekata sam čula i videla da, u stvari, ne ide se na projekat za građevinsku dozvolu, jer se građevinska dozvola dobija tako, bez projekta, odnosno na osnovu idejnog projekta, a onda se radi projekat izvedenog objekta, što je isto sasvim u redu i zakonska je obaveza projekat izvedenog objekta, ali se preskače taj jedan međukorak, što mislim da je loše“, objasnila je ona.  

Lipovac Tanasković smatra da po pitanju Savskog mosta mora da reaguje stručna javnost. Volela bi da neki stručnjak izađe i da kaže koji su to razlozi zbog kojih ovaj most zaista treba da se sruši.

„Sve razloge koje smo čuli od ministra su, po meni, nešto za šta može da se nađe kompromisno rešenje. Dakle, smatram da taj most treba da ostane, bez obzira da li će na njemu sutra da bude saobraćaj ili će biti samo tramvajski ili će biti pešačko-biciklistički, ali naprosto trend u svetu nije rušenje objekata. Trend u svetu je da oni ostanu i da budu tu“, naglasila je gošća „Markera“.

Kako je rađen, kružni tok je dobro i ispao

Govoreći o kružnom toku kod Ušća, kod kojeg su postavljeni i semafori, Lipovac Tanasković je rekla da za taj kružni tok nije urađen projekat, da nema građevinsku dozvolu, a nije urađena ni tehnička kontrola.

„Ta raskrsnica, odnosno kružni tok, urađena je tako što je javnom preduzeću ’Beograd put’ dato da uradi obnovu kao redovno održavanje. Apsolutno je prekršen zakon od strane gradske vlasti. Jedino ko je ispratio radove kao takve je bio nadzor, koji je tu morao da dolazi i da gleda kako se radi. Da budem iskrena, s obzirom da nije postojao projekat, taj kružni tok je odlično i urađen, izgleda da ima inženjera koji mogu da urade bez projekta... Ali, opet, nije to suština. Suština je da mora da se radi po zakonu. Ako država traži od svojih građana da se ponašaju po zakonu, onda ona prvo treba tako da radi“, rekla je ona.

Dodala je i da kružne raskrsnice nikada ne ubrzavaju saobraćaj.

„One služe da se uspori i da bude bezbedniji saobraćaj. Uglavnom se i stavljaju zarad smirivanja saobraćaja, da nema saobraćajnih nezgoda, a ukoliko se i dese da nema velikih posledica. One se kao takve već godinama unazad i koriste. Postoji trend tzv. turbo kružnih raskrsnica, koje služe za to neko ubrzavanje, smanjenje gužve, ali one se ne koriste u gradskom jezgru, jer tu ne smete da ubrzavate, one služe na nekim saobraćajnicama izvan grada“, zaključila je Marina Lipovac Tanasković.

Izvor: Insajder