Ljiljana Lončar: Odluka o finansiranju NVO ugroziće najosetljivije delove društva (VIDEO)
Samo u 2023. godini USAID je uložio u Srbiju preko 33,5 miliona dolara, najviše pomažući civilnom sektoru i vladi, zdravstvenom i energetskom sistemu. Međutim, prošle nedelje je stigla vest o pauziranju finansiranja projekata u Srbiji. Dok jedni likuju, videvši u tome ostvarivanje najave novog starog američkog predsednika Donalda Trumpa, a na temelju starih predrasuda o vladinom sektoru, postavlja se pitanje ko će biti istinski gubitnici ukoliko taj sektor nestane. O svemu ovome govorila je Ljiljana Lončar iz agencije UN Women za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, u emisiji 3D na Insajder televiziji.
"To je vrlo jedna zabrinjavajuća najava, čak i suspenzija, a da ne kažemo, ukidanja pomoći. Ne samo za Srbiju, ja mislim za sve zemlje koje je primaju, a znamo globalno da veliki broj zemalja prima tu pomoć. Posebno će to ugroziti realizaciju projekata koji su započeti i treba da nastave sa implementacijom. A civilni sektor u svakoj zemlji, pa i u našoj, je ključan zapravo za razvoj i za očuvanje demokratije u jednom društvu. Vrlo značajan faktor i vrlo značajan partner u donošenju odgovarajućih politika, mera, strateških dokumenata, normativnih dokumenata... U srpskom društvu civilni sektor je vrlo razvijen, posebno polazim od mandata UN Women koje se bavi unapređivanjem položaja žena, njihovim ekonomskim osnaživanjem, ostvarivanjem njihovih prava i unapređivanjem njihovih prava. Te organizacije već decenijama unazad rade i one su partneri ne samo UN Women nego i Vlade", kaže Lončar.
Bitno je da se kaže - ne finansiraju se samo nevladine organizacije, već i sama Vlada, same države. Dakle, opremanje sudova, zdravstvenih centara..
"Jeste, i brojne su implikacije sada. Nadamo da će ta suspenzija, dok se ne donese neka odluka, trajati zaista ta najavljena tri meseca. Ali svakako sa pažnjom to pratimo i naravno projekti koji su vezani direktno za podršku USAID-a će morati da se zaustave na tri meseca."
Sa druge strane, nevladine organizacije ovde od nekog početka 2000-ih nose vrlo negativan predznak. Koji deo društvenog spektra je posebno generisao predrasude da one rade na štetu Srbije? A upravo saznajemo da bi najugroženiji slojevi društva bez pomoći tih istih nevladnih organizacija bili prepušteni sami sebi i potpuno zapušteni.
"Pa uglavnom su te političke partije koje se trenutno nalaze na vlasti, imale pomenuti narativ. I taj način i osuđivački pristup polazi odatle. Mi kao UN Women zaista smatramo nevladine organizacije, neizostavnim partnerom u realizaciji projekata. Jako je važno da se te posebno ugrožene kategorije žena, kao što su, recimo, žene sa invaliditetom, romkinje, žene žrtve bilo kog oblika nasilja; da se njihove potrebe i njihovi interesi zaštite kroz ta strateška dokumenta uz poznavanje situacije na terenu. A, znamo da su nevladine organizacije na terenu, da one zato imaju poverenje, imaju reputaciju koju su godinama sticali i vrlo dobro znaju i umeju da urade brojne analize. Važno je da niko ne bude izostavljen, da niko ne bude ostavljen na marginama zapravo."
Uvek je sporno i to pitanje finansiranja. Utisak je da se ovde ne veruje u neke dobre namere, filantropiju. Uvek je važno ko te plaća i šta ti hoćeš za uzvrat. Zbog čega smo mi ovde u takvoj situaciji? Zašto ne postoji poverenje u nevladin sektor?
"Pravo da vam kažem, ja ne mogu to da razumem uopšte. Mislim da je to dobrim delom deo nerazumevanja ili ne postojanja želje da se na taj način razgovara. Opet, s druge strane, vi imate poverenje korisnika i korisnica u nevladin sektor. Nevladine organizacije su neprofitne organizacije. Cilj je zapravo javni interes tih društvenih i marginalizovanih grupa. Nevladine organizacije vrlo aktivno, osim što rade direktno sa korisnicima, prate sve, ne samo nacionalno zakonodavstvo, nego i međunarodne standarde u ovoj oblasti, a tu mogu pomenuti one koji su relevantni za našu oblast, to je ova Istanbulska konvencija."
Koliko su iz vašeg ugla građani svesni svojih prava na ovim prostorima?
"Pa i nisu dovoljno, ja mislim, na tome mora mnogo više da se radi. Mislim da građani i građanke nisu svesni i često ne znaju koja su njihova prava. Oni ne znaju koji su mehanizmi zaštite koje mogu da koriste i u tom smislu uloga nevladinog sektora koji zapravo pomaže u tome da oni budu informisani, znači širenje svesti. Vrlo je značajno da se oni osveste i da znaju da su im na raspolaganju te usluge pravne podrške i pomoći. Ako nevladine organizacije ne mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, mogu da pružaju informacije i mogu da pomažu u popunjavanju formulara, recimo za prijavljivanje nasilja. Mogu da obezbede prijem u Sigurne kuće, mogu da ukažu da postoji poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji je put, na koji način možemo da se obratimo."
Prošle nedelje smo imali još jedan femicid, to ostaje veoma važno pitanje u ovoj zemlji. Čini mi se da je 406 devojčica i žena za poslednjih 12 godina je nastradalo
"Jeste, to je otprilike, nažalost, tragična statistika. Ako pogledamo statistiku, mi bismo mogli da kažemo da je minimum 17-18 žena ubijeno prošle godine. Ako pogledamo tu statistiku u odnosu na 2023. gde je 29 žena ubijeno samo zato što su žene, možemo reći da je ta statistika malo niža. Međutim, ono što zabrinjava je zapravo što je veliki broj tih žena stradalo, iako su prethodno prijavile nasilje od strane partnera. Femicide watch je telo koje bi trebalo da prati kriminalizaciju femicida, vođenje jedne standardizovane statistike, prikupljanje podataka. Ja govorim o najmanjem broju, zato što se tačan broj ne zna, ne postoji telo koje to prati. Mi smo u saradnji isto sa nevladinom organizacijom FemPlatz, imamo to strateško partnerstvo da se jedno takvo telo uvede, da se prikupljaju podaci, da se radi na tome da više nemamo tu poražavajuću statistiku. Još uvek je to negde u toku."
Krajem 2024. godine govorilo se mnogo o neplaćenom radu žena. Znam da se i u tom kontekstu pominjala vaša agencija.
"Što se tiče neplaćenog kućnog rada, to je bila i velika kampanja i poražavajući su podaci koliko više žene rade u kući. Potrebno je osvešćivanje žena da je to neplaćeni kućni rad, da je to rad koji one ulažu a nije plaćen, kako bi se on prepoznao. Kako ste Vi ste lepo rekli - mi i dalje živimo u patrijarhalnom društvu," zaključila je u emisiji 3D na Insajder televiziji Ljiljana Lončar.
Izvor: Insajder