Lunić (Savet za strateške politike): Ne možemo računati da nakon Banjske neće doći do incidenata, NATO će insistirati na deeskalaciji tenzija (VIDEO)
Sa tenzijama koje su nastale nakon slučaja Banjska, ne može se računati da neće doći do incidenata, rekao je za Marker izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić. Gost Markera je, komentarišući posetu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga rekao da će NATO insistirati na njihovoj deeskalaciji.
"Ako se osvrnemo na poruke koje je Stoltenberg rekao u Prištini, on je izričito naglasio i pred Kurtijem i pred Osmanijevom da raspoređivanje kosovskih snaga bezbednosti na severu Kosova ne može bez konsultacije i odobrenja Kfora, odnosno NATO. Prema tome, to nam govori da je NATO posvećen miru i stabilnosti na KiM. Misija Kfora je od strateškog interesa za Republiku Srbiju i za sav srpski narod koji živi na KiM. Zato saradnja između Kfora i Vojske Srbije nikad nije bila dovedena u pitanje", kaže Lunić.
Sagovornik Markera dodaje da je od suštinskog značaja intenziviranje zajedničkih vojnih vježbi.
"Trebamo znati da nam geografija nameće i politiku. I naša geografija je srce Evrope. Naši susedi su jednostavno integrisani i u Evropsku uniju i u NATO. I logično, i u kontinuitetu smo radili uvek nesrazmerno veći broj vežbi sa NATO, sa državama NATO, nego ikada sa Bjelorusijom ili Rusijom ili članicama ODKB-a".
Na pitanje koji je cilj raspoređivanja pripadnika vojske u blizini amisnistrativne linije, Lunić kaže da ona samo radi svoj posao.
"Nakon Kumanonskog sporazuma označene su kopnena zona bezbednosti i vazduhoplovna zona bezbednosti. U vreme Đinđića i Vučića to je relaksirano, kako NATO kaže, upravo zbog delovanja terorističkih akcija organizacije Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koji su izveli i realizovali u to vreme, neposredno posle rata, 1160 terorističkih akcija. Bilo je 35 mrtvih, preko 100 ranjenih, 45 otetih, od kojih se još uvek ne zna sudbina pojedinih. Tada je NATO doneo odluku da se kopnena zona bezbednosti relaksira, a mi smo, nazvavši privremene baze, uredili prostor za 24 baze Vojske Srbije, neposredno uz administrativnu liniju, u kopnenoj zoni bezbednosti. I kad Kurti kaže Stoltenbergu da mi imamo u neposrednoj blizini Kosova 48 baza, jednostavan odgovor na to je da to nije tačno. Imamo i više baza kojima je u operativnoj nadležnosti Kosovo i Metohija. Međutim, jednostavno, Vojska Srbije radi svoj posao i broj i sredstva koji su se nalazili u kopnenoj zoni bezbednosti su često prelazili ovih 8.000 na koje su se oni žalili. Bilo je i do 14.000 naših pripadnika u tim bazama raspoređeno. Sada je negde oko 4.000, verovatno", kaže Lunić.
Dodaje da, što se tiče Sarajeva, Prištine i Beograda, sasvim su jasne poruke generalnog sekretara NATO. Međutim, u Skoplju će insistirati na otporu ruskom uticaju u regionu.
"Naime, jedna od agendi i NATO samita, a i Evropske unije, je povećavanje odbrambene proizvodnje, što ne ide tako lako i ne ide tako brzo. To direktno ima uticaja na rat u Ukrajini, a i na rat u drugim kriznim područjima. Prema tome, indikatori kojima se nadamo da će nam ukazati na dugoročnu stabilnost, u ovom trenutku ne postoje. Srbija se isto mora pripremati za nestabilnosti, mora ojačavati svoja odbrambeni prostr, jednostavno nam tako nameće globalna situacija", zaključuje Lučić.
Podsećamo da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio u utorak, nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da odgovorni za nasilje u Banjskoj moraju da budu izvedeni pred lice pravde i pozdravio spremnost Srbije na saradnju u tom slučaju.
Stoltenberg je rekao da je tokom posete severu posetio i bazu Kfora gde je video snažnu posvećenost NATO snaga da garantuje bezbednost Srba
Izvor: Insajder